Електропривреда Србије и привредно друштво Термоелектрана „Никола Тесла“ завршили су јуче прву фазу пројекта у оквиру којег је Блок 2 снаге 620 мегавата прикључен на нови систем за прикупљање, транспорт и одлагање пепела. У мају 2010. године биће прикључен и Блок Б1, после чега ће дефинитивно бити решен проблем развејавања пепела са депоније највеће термоелектране у Србији.
Средства за цео пројекат обезбеђена су захваљујући донацији Европске уније, у износу од 28 милиона евра, док су ЕПС и ТЕ „Никола Тесла“ обезбедили три милиона евра. Реализацијом тог пројекта за заштиту животне средине, који је по многима највећи у југоисточној Европи, учињен је велики корак за побољшање животних услова становништва, настањеног не само у непосредној близини депоније пепела, већ и у целој обреновачкој општини. Пројекат су у сарадњи са стручњацима из ТЕНТ-а реализовали сарајевски Енергоинвест и мађарска фирма ЕWB.
Шеф делегације Европске комисије у Србији Венсан Дежер истакао је да неке електране које раде на лигнит не задовољавају еколошке стандарде како у ЕУ, тако и у Србији, и због тога је потребно унапредити технологије у тим електранама које ће на адекватан начин штитити здравље људи и животну околину. Он је нагласио да је Европска унија од 2000. године у развој енергетског сектора Србије уложила милијарду евра, а само за пројекте у ТЕНТ-у око 200 милиона евра. Министар рударства и енергетике Србије Петар Шкундрић нагласио је да се Србија налази у великом инвестиционом циклусу у области енергетике. Према његовим речима, у том циклусу ЕПС највећу пажњу поклања оним пројектима који су везани за заштиту животне средине, за шта ће бити издвојено укупно око милијарду евра.
Генерални директор Електропривреде Србије Драгомир Марковић рекао је да се у овом тренутку у том предузећу реализују пројекти заштите животне средине вредни 120 милиона евра. „ЕПС жели да до 2015. године у заштиту животне средине уложи 1,2 милијарде евра и да у потпуности испоштује све регулативе које су прописане за улазак наше земље у Европску унију. Желимо да из нашег прихода од продаје електричне енергије обезбедимо што више новца. Нажалост, сва потребна средства нећемо моћи да обезбедимо из прихода. Од државних фондова и агенција већ неколико година имамо велику помоћ и уверен сам да ћемо у наредним годинама заједно реализовати све пројекте предвиђене и нашом „Зеленом књигом“. Очекујемо да ћемо у годинама пред нама конкуришући за средства из фондова Европске уније такође успети да обезбедимо новац који нам је потребан за реализацију пројеката који ће допринети побољшању заштите ваздуха, воде и земље“, закључио је Марковић.