Прве цркве и манастири у овом крају основане су на просторима данашњих обреновачких села Грабовац и Мислођин, у 12. и 13. веку, по уласку Посавине у састав старе српске државе – Рашке и Зете. Грабовачком манастиру припадало је и мало српско насеље на атару Обреновца, заједно са целим тим крајем до Колубаре.
Најстарији манастир на овом подручју- манастир Св. Христифора, основао је краљ Драгутин, у последњим деценијама 13. века, у селу Мислођин. Црква у овом манастиру била је украшена фрескама. Тешко је настрадала у 16. веку, у првим налетима Турака. У време Пећке патријаршије, у другој половини 16. века манастир је обновљен, а храм живописан, али је дефинитивно порушен и угашен у 18. веку. Темељи његове цркве сачувани су до данас, а материјал из њених рушевина коришћен је у каснијој градњи неких других цркава, међу којима и прве цркве у Обреновцу.
Данас једини манастир у обреновачком крају-манастир Пренос моштију св. Николе у Грабовцу, подигнут је за владавине краља Драгутина овим крајевима, крајем 13. века. По извору лековите воде крај кога је саграђен, познат је и по имену Видан. И он је више пута рушен и паљен. У време Карађорђевог устанка, Турци су га запалили, а обновљен је 1824. Нова црква Св. Николе изграђена је на темељима старе, 1894. године, а 1990. године је живописана.
На прелазу из 18. у 19. век, у обреновачком крају подигнуто је неколико цркви брвнара. Сачувана је црква Вазнесења Господњег у Орашцу из 1816. године. И она је, међутим, тада обновљена на месту старе, подигнуте пре Првог српског устанка, а порушене 1813.Упамћена је и нешто старија црква брвнара “Томанија” -у селу Конатице, из 18. века. На њеном месту, изграђена је нова, такође брвнара, 1810. године, која је обновљена 1823. и радила до 1878. Тада је на истом месту саграђена данашња црква Св. Апостола Томе.
Обреновац је прву цркву добио 1824. године, док је данашња црква Силазак Св. Духа на апостоле саграђена 1869-70. године. У њој је седиште парохијског намесништва.
Међу старијим обреновачким црквама је и црква Покрова Пресвете Богородице у Баричу, саграђена 1874. У њој је иконостас из 1834. године,који је цркви у Топчидеру израђен по наруџби Књаза Милоша. Почетком 21. века, покрај старе изграђена је и нова црква. Крајем 19. века саграђени су храмови у Пироману (црква Св. Апостола Томе), Стублинама (црква Покрова Пресвете Богородице), Дрену (црква Св. Вазнесења) и Звечкој (Црква Рођења Пресвете Богородице). Пред сам крај 20. века, саграђена је и црква Св. Петке у Уровцима, док је некадашњи храм у овом селу сачуван само у усменом предању.