Култура

Положај малог града у непосредној близини и огромној сенци великог одредио jе  и неке особености културног живота у Обреновцу, нарочито у новије време. Због њега се овде  само делимично развила матрица провинцијске културне аутономности, карактеристична за градове сличне величине, а знатније удаљености од већих центара. Велики број Обреновчана упућен је на богату културну понуду и широке могућности Београда, удаљеног свега тридесетак минута вожње аутобусом. То је омогућило непосредну комуникацију са готово свим институцијама културе у главном граду, али и знатно утицало на видове и амбиције “сопствене” културне продукције.
Наравно, културни развој Обреновца пратио је његове опште развојне токове. Још средином прошлог века, Палеж је изашао на глас као “весело место, у коме се много и лепо пева”. А и играло се, па је поред властитих песама имао и своје коло – “Палежанку”. Нешто од тога блага сачувао је својим записима композитор Корнелије Станковић.
Свој први културни центар Обреновац је добио 1932. године, када је изграђен и отворен “Соколски дом“, који је био стециште и средиште спортског и културног живота. У њему су се окупљали и радили интелектуална и градска елита, хуманитарне организације, певачка друштва, спортисти, ловци, занатлије, трговци. Важно је нагласити да је Дом подигнут добровољним прилозима  племенитих Обреновчана, како пише „Глас Ваљева“, 1928 године, односно, прилозима обреновачких удружења, грађана и привредника, а да је  један од највећих донатора био Краљ Александар. Плац и прилог дала је тадашња општина. Дуго је ова лепа зграда била напуштена и запуштена, а сада је спремна да настави традицију засновану тридесетих година прошлога века.
У међувремену, центар културног и спортског живота Обреновца постао је Дом културе и спортова, отворен 1982. године, који се данас “крије” иза назива Спортско-културни центар Обреновац. У Дому културе су позоришно-биоскопска сала са 700 седишта, мала сала са камерном сценом, ликовна галерија, градски биоскоп који прима 450 гледалаца и други пратећи простори. У њему је и огранак матичне библиотеке, друге централне културне установе у Обреновцу. Импозантна и интересантна грађевина дело је архитекте Драгана Илића

 

Под окриљем Дома културе раде многе уметничке групе: Балетски студио, Мали аматерски театар, хор “Обреновачке девојке“, разноврсне уметничке школе.
Фолклорно наслеђе негује неколико културно-уметничких друштава: “Драган Марковић” из Забрежја, “Прва Искра” из Барича, “ТЕНТ” и “ЈЕКА” из Обреновца, ансамбли из Стублина, Скеле и Великог Поља.

 

Други обреновачки центар културних дешавања је библиотека “Влада  Аксентијевић”. Библиотека је смештена у атрактивној и најстаријој варошкој грађевини, “чесном дому”породице Михаиловић са почетка 19. века, у којој је некада и сам Књаз Милош бивао чест гост, због чега је и данас позната као Милошев  конак. Поред централне зграде, библиотечку делатност обавља у четири огранка (у Спортско културном центру, насељу Ројковац, у Стублинама и  огранку „Павле Б. Николић“), са укупним фондом од око 100.000 библиотечких јединица.  Као својеврстан информационо-културно-образовни центар Обреновца, Библиотека поред основне делатности, организује у централној згради пратеће програме: књижевне вечери, трибине, изложбе, концерте, камерне позоришне  представе, конкурсе, радионице… Негује и издавачку делатност која је, углавном, усмерена на издања обреновачких књижевних стваралаца и дела која обрађују завичајну историју и баштину Обреновца. Библиотека је оснивач и Књижевне награде  „Библиос“. У Библиотеци сечува спомен-збирка обреновачког сликара Војислава Стаменића и библиотека целина Станиславе и Милосава Бојића. Члановима Библиотеке доступни су сви библиотечки фондови у слободном приступу, читаоница и рачунари са интернет везом. На сајту Библиотеке (www.bibliotekaobrenovac.org ) доступна је Дигитална колекцијакултурне баштине Обреновца коју чине дигитализоване књиге, периодика, разгледнице, фотографије, плакати, библиографије и друга грађа, која се стално допуњује новим садржајима. Оснивач и финансијер Библиотеке „Влада Аксентијевић“, Обреновац је Скупштина града Београда.
У Обреновцу су се укорениле и неке сталне културне манифестације – пролећне и летње ликовне колоније у Забрану и Јозића колиби, фестивали дечјих фолклорних ансамбала и драмских група.

,,Град отвореног срца” је манифестација која се традицонално организује на почетку сваке године. По угледу на београдску акцију „Улица отвореног срца”, 1. јануара  деци Обреновца срећну Нову годину пожели велики број музичара, песника, плесача, кловнова… У склопу програма одржавају се позоришне представе, концерти хорских група, наступи свих КУД-ова са територије општине Обреновац као и наступи балетских група. Сваке године доделе се награде најуспешнијим учесницима ликовног и литерарног конкурса. У другом делу програма представљају се и деца која су у протеклој школској години постигла изузетне резултате у различитим областима – спорт, уметност, наука.  Основна идеја ове манифестације је промоција културе духа, тела, здравог живљења и хуманости.

Обреновачко лето је манифестација од значаја Градске општине Обреновац која сваки године привлачи велики број како учесника тако и посетилаца из Обреновца и околине. Програм је осмишљен као летња фестивалска манифестација, која има за циљ да представи различите форме уметничког стваралаштва, од визуелних уметности, преко дизајна, музичких дешавања, позоришних и извођачких уметности. Манифестација се отвара првог јула сваке године и траје до краја августа а улаз на све догађаје је бесплатан.

Фестивал народног стваралаштва и фолклорне традиције ”Међународни сусрети у Обреновцу” је манифестација која се сваке године средином августа организује на у Обреновцу. Окупља велики број домаћих и иностраних фолклорних ансамбла.  Током трајања фестивала сва фолклорна друштва имају наступе на Градском тргу и дефиле кроз град како би приказали своје ношње и културну баштину земље из које долазе. За време фестивала организован је и етно базар. Фестивал се организује од 2009. године и до сада су на манифестацији гостовали ансамбли из  Словеније, Словачке, Чешке, Чилеа, Бугарске, Републике Српске, Грчке, Пољске, Аргентине, Турске, Мексика, Шпаније, Француске, Венецуеле, Перуа…

 

 

МИКА АЛАС ПЛОВИ ЗА ОБРЕНОВАЦ

(Новица Јовановић Соленичин)

 

СРБИН који је најбоље знао да рачуна, није знао да плива. Али је изнад свега волео воде и риболов.

Париски доктор математике, универзитетски професор Михаило Петровић, изнад кревета држао је урамљену уместо докторске, диплому аласког мајстора. Познатији је био као Мика Алас, него по академским титулама.

Професор, који је на предавања у Великој школи, знао да бане у рибарским чизмама, имао је и друга интересовања. Гајио је виноград на Топчидерском брду, и правио добро вино које је више делио пријатељима него што га је сам пио. Био је виртоуз на виолини и основао је ансамбл „Суз“, са тада чувеним бардом циганске музије, Мијом Јагодинцем. Знали су бесплатно данима да свирају у кафани, где је посао лоше ишао, да би помогли кафеџији да му посао крене.

Био је члан многих светских научних друштава. Дописни члан Српске академије наука, постао је у двадесет деветој, а редовни у дридесет првој години живота. Али му је највећи понос био, да је у историју риболова ушао са уловом сома од 126 килограма. За то време велике глади 1920. године, пецао је рибе на Сави и Дунаву и бесплатно делио Београђанима на Великој пијаци, сада Студентски трг. Због тога је често каснио на предавања на Универзитету.

 

Принц Ђорђе Карађорђевић и Михаило Петровић – Мика Алас

Једно зимско јутро бануо је у кафану у Баричу, „на рампи“ и рекао кафеџији Ђорђу Дамњановићу: „Богами Ђорђе, подложи ту пећ боље да не пурња, не долази ти престолонаследник сваки дан.“ Са њим у друштву био је и принц Ђорђе Карађорђевић, несуђени престолонаследник. На двору Карађорђевића се говорило да га је Мика Алас искварио, водећи га по „разним баруштинама да лове рибу“.

Михаило Петровић Алас, први је успоставио бродарски превоз путника Савом и Колубаром од Београда до Обреновца. То је било у пролеће 1924. године. Купио је пароброд „Караш“ и огласио услове превоза, излепивши огласе пред туђим агенцијама. То је привукло разне радозналце, авантуристе и излетнике. Затим су им се придружили трогвци, занатлије и други пословни људи. Таје је редовна пловидбена линија била успостављена. Лето је те године било кишно и погодно за пловидбу, али то даље није занимало истраживача Мику Аласа. Журио је да отпутује на далека мора, а посао је уступио људима жељних посла, Јездићу и Бакарићу. Под тим именом појавило се ново бродарско предузеће и наставило пловидбу за Обреновац.

Овај председник управног одбора, Удружења боградских рибара једном је изјавио да када би морао да бира између катедре и рибарења, пре би изабрао ово друго. Када је 1943. преминуо, рибари су му указали посебну почаст. Ковчег прекривен рибарском мрежом, носили су на рукама од његове куће на Косанчићевом венцу до Новог гробља.