Прича о спорту у Обреновцу налик је на ону о културном животу. Ако клубови из овога града и нису често достизали звездане висине, то су чинили многи појединци, стварајући врхунске каријере ван свога града и клубова у којима су стасавали. Али је у њему развијена врло широка “база масовног спорта”- чак педесетак спортских клубова, са 185 такмичарских екипа и преко 4 хиљаде регистрованих спортиста!
Као и на националном нивоу, фудбал и ФК Раднички Обреновац, је задржао епитет најпопуларнијег спорта, бар по броју клубова и такмичења у која су укључени. Можда зато, последњих година Обреновац је стекао и прволигашко “искуство”, преко свог најпопуларнијег клуба – “Радничког”. Зато ће улаз у Обреновац украсити и нови велики стадион, за сада само половично изграђен.
Некада је Обреновац био познатији по женском рукомету, јер је истоимени клуб био више пута прволигаш. То није толико давна колико далека прошлост, јер је овај клуб недавно морао да крене од новог почетка.
Сада се у савезном рангу такмичења налазе женски одбојкашки клуб “ТЕНТ”, Карате клуб “Раднички” и Ватерполо клуб “ТЕНТ”, Кајак кану клуб “Бора Марковић” и рукометни клуб  “Прва  искра – Раднички”. У републичком рангу такмичења су Кошаркашки клуб “Раднички” и мушки одбојкашки клуб “ТЕНТ”. На територији Београда такмиче се шаховски клубови “Драган Марковић” и “Палеж”, те 9 фудбаских клубова, док је у општинском рангу такмичења 14 фудбалских клубова.
Кроз турнире, од савезног до општинског ранга такмиче се: Кик бокс клуб “Обреновац”, Карате клуб “Палеж”, Џудо клуб “Раднички”, Клуб за синхроно пливање “ТЕНТ”, 3 ауто-мото клуба, Тениски клуб “Нец”, Одбојкашки клуб “Алфа”, Стрељачке дружине “Милан Милосављевић – Сеља” из Мислођина, “Стублине” и “Обреновац”, Спортско риболовачко друштво “Колубара”, те Удружење спортских риболоваца “Забрежје”.

Обреновац је на размеђу 19. и 20. века почео да се развија у бањско-туристички центар. Тај развојни ток је давно прекинут, а онај који га је заменио избрисао је овај град са туристичких мапа. Но, амбиције те врсте нису нестале, ни бање што се тиче, јер  њен природни потенцијал је очуван, али је данас улога покретача развоја туризма припала у првом реду спорту, јер Обреновац има мноштво уређених спортских терена и комфорних објеката и квалитетне смештајне капацитете. Уз близину Београда, умерену климу, атрактивне природне потенцијале, нарочито у приобаљу Саве и Колубаре, те одлично даљинско грејање хотела и свих затворених спортских терена, то га чини привлачним за спортисте и рекреативце током читаве године.

Оно што су Ада Циганлија и Кошутњак за Београд, за Обреновац је Забран, предивна  “урбанизована” шума која се пружа од  хотелског парка на улазу у Обреновац из правца Београда – до ушћа Колубаре у Саву, заједно са плажом на обали Саве. Био је то некад  давно, затим напуштан од многих и препуштен себи и природној стихији, а напослетку  поново негован као драгоценост, која тражи да оно што подари чаробно сазвучје воде и земље ипак буде брушено – људском руком.

Ово последње додаје оно што Обреновац чини озбиљним спортским центром.  Пре свега, велика спортска хала у Дому културе и спортова, корисне површине око 2 хиљаде квадратних метара, која нуди рукометни, два кошаркашка, или чак три одбојкашка терена, са трибинама капацитета око 1.500 места. Ту је и комплекс олимпијских базена- отворено и затворено пливалиште са сауном, који су на располагању читаве године. А за оне који у овај спортски центар дођу из далека и на дуже време – и Хотел “Обреновац” са преко 260 кревета, који се налази крај базена, на самом улазу у град из правца Београда.

Обреновац има и мноштво других спортских терена и објеката. Неколико фудбалских стадиона, са квалитетним теренима, тениских игралишта.

Као град на три реке, Обреновац је окренут и риболову и спортовима на води. На обали Саве, у насељу Забрежје, седишту старе речне луке, налази се простор Кајак-кану клуба “Бора Марковић”, који пружа одличне услове за  рекреативно  и професионално  бављење  веслачким  спортовима.

Знатни део обреновачког “атара” је – богато ловиште. Ловна површина распростире се на око 33 хиљаде хектара, повољне конфигурације терена и богата разноврсном дивљачи. Ту се могу наћи срна, зец, лисица, шакал, дивља мачка, а од пернате дивљачи: фазан, пољска јаребица, препелица, дивљи голуб, дивља патка и дивља гуска у сеоби.