Министарка грађевине Зорана Михајловић рекла је, током обиласка ТЕНТ-а Б у Обреновцу, да ће од сутра у Србији пепелом из термоенергетских објеката моћи да се граде ауто-путеви, аеродромске писте и железничка инфраструктура. Истакла је да већ имамо 200 милиона тона пепела на депонијама, којим може да се изгради, на пример, ауто-пут од Београда до Лондона, дуг 2.000 километара.
Михајловићева је рекла новинарима да сутра ступа на снагу Уредба о коришћењу пепела у путоградњи и инфраструктури и додала да ће прва деоница на којој ће бити испробана употреба пепела бити на Коридору 11, код Мислођина, недалеко од Обреновца, у дужини од 200 метара.
– На Коридору 11 градња једног километра ауто-пута у просеку кошта седам милиона евра, а коришћењем пепела ће бити остварене уштеде од 1,4 до 1,8 милиона евра по километру – нагласила је Михајловићева.
Истакла је да се у Србији тренутно гради око 240 километара ауто-пута на Коридорима 10 и 11 и изразила очекивање да ће се пепео користити као материјал.
– Ако конзорцијум домаћих предузећа добије на тендеру посао изградње осам километара ауто-пута на Коридору 11 на деоници Српска Кућа – Левосоје на југу Србије, надам се да ће користити пепео – рекла је министарка.
Она је рекла да ће се пепео ЕПС-а, чија је укупна вредност милијарду евра, уступати бесплатно за државне пројекте, док ће у осталим случајевима морати да се плати.
Михајловићева је нагласила да не постоји ниједан разлог да се пепео у Србији не користи за градњу, с обзиром на то да се више од 50 година користи у Европи и свету.
– То је ресурс који морамо да користимо, неке земље имају нафту, неке гас, а ми смо богати летећим пепелом, који можемо да искористимо – рекла је потпредседница Владе, додајући да пепео у Србији тренутно заузима 1.400 хектара плодне земље.
Михајловићева је рекла да треба што пре да почемо да користимо пепео јер ћемо тако смањити трошкове животне средине, будући да ЕПС тренутно за депоновање пепела издваја 50 милиона евра годишње.
Како је рекла, употребом пепела повећаћемо број километара који можемо да изградимо и смањићемо употребу необновљивих материјала, као што су шљунак, камен и песак.
Михајловићева је додала да пепео треба да користимо што пре и зато што ће ЕПС од 2017. године имати додатну обавезу за животну средину, односно додатна плаћања због ускладиштеног пепела.
Вршилац дужности директора „Путева Србије” Зоран Дробњак изразио је очекивање да ће већ ове године почети да се користи пепео за градњу Коридора 11 на деоницама Обреновац–Уб и Лајковац–Љиг, као и да ће прва деоница код Мислођина бити пробна, након чега ће бити испитана.
Додао је да ће се пепео користити у наредном периоду и за градњу Коридора 11 од Београда до Обреновца.
Дробњак је објаснио да летећи пепео мора да се стабилизује водом да га не би разносио ветар, као и да ће се у њега додавати цемент и неки адитиви, а у путоградњи ће се користити као насип који се сад прави од песка.
„Путеви Србије”, према његовим речима, већ сарађују са Геомеханичким институтом из Чешке и Грађевинским факултетом у Београду на том пољу.
Заменик директора ТЕНТ-а Милан Петковић рекао је да је иницијатива за коришћење пепела постојала још пре око десет година, али да се до сада на томе није ништа урадило и да пепео тренутно прави еколошке проблеме и да се за његово складиштење издвајају велика средства. Истакао је да у ТЕНТ-у Б су ускладиштена 52 милиона тона пепела, а на ТЕНТ А 80 милиона тона, као и да се укупно у постројењима ТЕНТ-а дневно производи између 10.000 и 12.000 тона.
Уредбом о примени пепела у грађевинарству ближе се прописују услови за коришћење пепела као грађевинског материјала и у Србији будући да таква пракса у земљама ЕУ и САД постоји више од 50 година. На депонијама у Србији тренутно има око 200 милиона тона пепела, тржишне вредности око милијарду евра.
Употребом пепела из термоелектрана и других термоенергетских објеката могу се остварити уштеде од 30 од 80 одсто у изградњи путева у поређењу са коришћењем стандардних грађевинских материјала. У Србији се годишње произведе 6,5 милиона тона пепела.
Извор: РТС