Траса деонице пута Београд – јужни Јадран, дефинисана Просторним планом инфраструктурног коридора Е-763, која у зони главног града иде десном обалом Саве у дужини од 14 километара, биће највероватније коригована.
Саобраћајни институт ЦИП добио је налог “Путева Србије” да уради генерални и идејни пројекат, који предвиђа да будући аутопут од Обреновца, преко новог моста на Сави, скрене на леву обалу и да се код Сурчина укључи на обилазницу око Београда. Тиме би се избегла изградња саобраћајнице на великом клизиштима “Умка” и “Дубоко” на десној обали.
Када ЦИП заврши посао, решења левом и десном обалом “одмериће снаге”- инвестициона вредност, расподела саобраћајних токова, време путовања, еколошке последице, индиректни економски ефекти… Након тога, биће донета коначна одлука са које ће стране Саве аутопут ући у главни град. Генерални и идејни пројекат за улазак аутопута у Београд десном обалом преко насеља Барич, Умка и Остружница урадио је Институт за путеве. Од Умке преко клизишта “Умка и Дубоко” пројектована је траса у кориту Саве, са грађевином од камена, која по прорачуну својом тежином треба да заустави померање тла и умири клизање терена. За то је потребно да се угради 1,5 милиона кубика камена и ископа више од седам милиона кубика песка за изградњу аутопута и проширење корита Саве. Камена грађевина протезала би се дужином од око четири километара, што је и дужина једног од највећих клизишта у Европи.
– Ниједна банка неће дати кредит за трасу аутопута преко клизишта – каже генерални директор ЦИП-а.
У ЦИП-у кажу да ће левом обалом Саве аутопут у дужини од 17 километара бити стабилан. Градио би се мост на Сави, дужине 1.410 метара, а цена градње ове деонице аутопута са мостом, надвожњаком преко обилазнице око Београда и постојеће пруге Батајница – Остружница са “петљама” и заштитом водоизворишта, оријентационо износи око 105 милиона евра.
Извор: Вечерње Новости
