У Дому Народне скупштине Републике Србије данас је одржано јавно слушање Одбора за заштиту животне средине, чија се тема односи на квалитет ваздуха у Србији.
Ово слушање је отворила Маја Гојковић, председница Народне скупштине и Одбора за заштиту животне средине, Андреа Орицио, шеф Мисије ОЕБС у Србији, Горан Триван, министар заштите животне средине и Горан Весић, заменик градоначелника Београда.
Говорници су били и Миленко Јовановић из Агенције за заштиту животне средине, Урош Ракић из Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”, Драган Ђурица, Покрајински секретар за урбанизам и заштиту животне средине и проф. др Александар Јововић са Машинског факултета. После излагања говорника, уследила је дискусија на ову тему.
Председница Скупштине Србије Маја Гојковић изјавила је данас да су сумње о томе ”подгреване” и због тога што није било довољно информација надлежних институција о стању и поручила да се мора водити континуирана брига о заштити животне средине, а не само периодично када се проблеми десе.
Гојковић која је и председница Одбора за заштиту животне средине је казала да је циљ јавног слушања у организацији тог одбора да се окупе релевантне институције и затраже одговори на актуелна питања, а која су у интересу грађана.
– Важно је и да утврдимо границу између реалног проблема, који свакако постоји, и кампање која се водила. Надам се да ће ова отворена дебата дати одговоре на питања да ли је ваздух код нас заиста загађенији у односу на земље окружења и шире, шта утиче на квалитет ваздуха и да ли, и у којој мери, загађење ваздуха може да утиче на здравље становништва – рекла је Гојковић.
Она је напоменула да су према Националном и локалном извештају извора загађења, највећи загађивачи сектор производње електричне и топлотне енергије, затим сектор индустрије, остала стационирана сагоревања, друмски саобраћај и други.
Додала је да и поред неповољних метеоролошких услова, на квалитет ваздуха негативно утичу кућна ложишта, грејање на фосилна горива и велики број моторних возила, наводећи да подаци показују да скоро 60 одсто домаћинстава у Србији користи чврсто гориво за грејање, што је је један од кључних проблема.
Навела је и да има све више аутомобила, те додала да према проценама само у Београду има око 80.000 возила више на улицама него пре пет или шест година. То показује, додала је, да је неопходна ригорознија контрола учесника у саобраћају када је реч о емитовању издувних гасова.
Она је рекла и да није сагласна са оценама да се не улаже у животну средину и да држава не чини по том питању. Навела је податак да је ЕПС до сада уложио више од 475 милиона евра у пројекте заштите животне средине, а вредност пројеката у току је 486 милиона евра.
Председница скупштине апеловала је да се што пре донесе стратегија заштите ваздуха.
Министар заштите животне средине Горан Триван казао је да је загађење ваздуха подигло свест друштва о значају животне средине и то је оценио као ”добро стање”.
Он је навео да је током новембра 2019. године саобраћај био кључни загађивач, јер како је навео, грејна сезона још није званично почела.
Према његовим речима, то министарство је радило ”оно што треба да ради”. Триван је рекао да је током процеса решавања загађења инспекција тог министарства обавила провере 94 објекта и да су поднели пријаве за оне који нису поштовали прописе.
Он је навео да је неопходно повећавање зелених површина, пошумљавање, повремена редукција саобраћаја, као и да ”урбанизам одређује меру и квалитет живота”.
Триван је казао да је током проблема са квалитетом ваздуха потврђено да су подаци Агенције за заштиту животне средине тачни и да се ”може ослонити на њих” и додао да је добро што су подаци доступни свима.
Он је оценио да животна средина није само питање министарства заштите животне средине, већ је питање читаве Владе.
Догађају су присуствовали и представници Градске општине Обреновац који су изразили задовољство поводом одржавања овог скупа и стављања проблема загађења ваздуха у први план. Директор Јавног предузећа за заштиту животне средине Светозар Андрић је подсетио да је руководство општине недавно одржало конференцију у природњачком дому на којој је дефинисано које су мере већ предузете као и шта је оно што ће тек бити урађено у будућности.
Андрић је истакао да је општина Обреновац усаглашена са оним што ће град Београд урадити.
Председник Градске општине Обреновац Мирослав Чучковић је навео да је баланс између индустријског развоја и заштите животне средине у Обреновцу посебно изражен.
– Радују нас и најављене и постојеће инвестиције Електропривреде Србије које су намењене заштити ваздуха у Обреновцу. Такође, оно што и ”Меита” и остале индустрије раде у Обреновцу треба да буде под будним оком и јавности и мониторингом надлежних институција – нагласио је Чучковић.
Он је додао да је квалитет ваздуха у Обреновцу, у кризном периоду током јануара, од 30 дана, 29 био одличан или добар.
– Огромна средства која улажемо у замену аутобуса и у проширење топловодне мреже допринеће томе да ваздух буде бољи у будућности, али суштински пројекат одсумпоравања и на ТЕНТ А и Б ће створити услове да у наредним деценијама емитовање штетних честица буде сведено на минималну меру – закључио је Чучковић.
