У оквиру манифестације “Дани европске баштине” у библиотеци “Влада Аксентијевић” организује се изложба “Занатство у Обреновцу почетком 20. и 21. века”. Ауторка изложбе је Зорица Петровић-Правдић. Изложба се отвара у Милошевом конаку у Обреновцу у понедељак, 13. септембра, у 19 часова и траје до 19. септембра.
Тема овогодишње манифестације је културно наслеђе и одрживи развој. Једно од значајнијих културних наслеђа града Обреновца јесте улица Милоша Обреновића. Са делом старог архитектонског фонда и делом некада бројних занатско-трговачких радњи, може се рећи да још увек постоји амбијетални простор који чини душу града и као такав посебан је у очима посетилаца.
Почетком 20. века обреновачка чаршија имала је бројне занате и занатлије. Појам “занат” је балкански турцизам који означава вештину или знање. Према прописима и шематизмима рађеним 1901. и 1905. године, у Обреновцу је радило између 133 и 162 занатлије. Били су организовани у еснафе: ћурчијски, абаџијски, опанчарски, лебарски, шмитско-коларски, зидарско-столарски, шлосерско-молерски, обућарско-сарачки, ужарски, ткачки, теразијско-кројачки, лончарски, воскарско-лицидерски. Еснафи су се старали о школовању подмладака и о унапређењу занатске делатности уопште. Обука је трајала годинама. Занатлијски шегрт (ученик) полагао је испит за калфу (помоћника), да би тек касније постао мајстор. Калфе су посебно полагале испит пред еснафском управом. При положеном испиту мајстор би калфи припасао кецељу – “поштемаљ” и предао мајсторко писмо – “показаније”.
Готово сви стари занати почетком 20. века били су присутни на овом простору. Један од старих уметничких заната за којим и данас влада велико интересовање је ткање. Почетком прошлог века у вароши је било педесет разбоја на којима се ткало платно за потребе домаћинства. Највећа ткачка радионица била је у власништву Боре Живковића.
Тајанствену магију ткања данас наставља радионица “Србијански вез”, власника Милана и Милане Марјановић. Поред ткања они негују још неколико старијих заната: абаџијски, теразијски, кројачко-моделарски и вез. Ове године њихов рад је промовисан на великој изложби старих заната у Етнографском музеју у Београду.
Тајанствену магију ткања данас наставља радионица “Србијански вез”, власника Милана и Милане Марјановић. Поред ткања они негују још неколико старијих заната: абаџијски, теразијски, кројачко-моделарски и вез. Ове године њихов рад је промовисан на великој изложби старих заната у Етнографском музеју у Београду.
Радионица Ђорђевић већ готово један век негује древни грнчарски занат. Предмети од глине израђују се ручно и на грнчарском колу. Данас, Драган Ђорђевић наставља и обогаћује породичну традицију. Посебност радионице огледа се у грађењу финих спона између традиционалног грнчарства и савремених тенденција у уметничкој керамици.
Традицију старе чаршије чувају и два сарача, Миљан Томић и Дарко Милошевић. Они праве амове и седла за коње, као и осталу опрему од коже. Сарача је некад било више. Кажу да су трактори уништили коње, па и овај занат лагано изумире.
На крају улице и данас постоји стара браварска радионица Нејковић, чија аутентична унутрашњост са патином прошлих времена и обиљем старих алата представља прави мали музеј. Традицију старог занатства негују још и лимар-кујунџија Добривоје Кнежевић, воскарска радња Анђелке Островски и посластичарница “Пчела”, власника Аце Михајловског. Ту су још и “Жикина пекара” уз чије мирисе су одрастале генерације Обреновчана, као и кораџијска радионица Дејана Жарковског. Његови преци су вештину прављења кора у Обреновац донели пре много година из далеког Маврова.
Све ове радњице данас делују присно, слатко, скромно. Живе, ушушкане између прошлости и будућности. Многе занатске радње су се угасиле, али су присутне на старим фотографијама и део су ове поставке. Оне су значајна грађа за историјска, етнографска и друга истраживања.
Преживели стари занати и данас воде креативан дијалог са новим временом и вредностима, при томе стварајући производе достојне сваког респекта.
У савременом животу, у коме се време и профит цене изнад свега и у коме смо сведоци глобалне културне и духовне унифицираности, можемо се запитати каква је судбина старих, традиционалних заната. Лепо је што се последњих година ради на њиховој ревитализацији, а један од скромних доприноса таквим акцијама је и ова изложба.
Занатске презентације:
Грнчарска радионица “Ђорђевић”, уторак, 14. септембар, 13 часова
Предавање Радмиле Васиљевић, “Све, све, али занат”, среда, 15. септембар, 13 часова
Ткање – радионица “Србијански вез”, петак, 17. септембар, 13 часова.
Организацију изложбе су помогли Комисија за културу Градске општине Обреновац и Опште удружење предузетника општине Обреновац.