У уторак, 3. новембра, у 9:49 и 15:30, на РТС-у 2 биће емитована последња десета епизода премијерне друге сезоне ТВ серије „На веслу прича” у којој 9 књижевника различитих генерација, актера ове сезоне серије, расправљају у упоредном интервјуу о најважнијим питањима очувања животне средине и модерне књижевности.
У последњој епизоди друге премијерне сезоне ТВ серије „На веслу прича“ под насловом „Не сме да стане“ у продукцији Удружења „Шта хоћеш“ сви актери ове сезоне серијала сучељавају своја мишљења о стању животне средине и књижевног стваралаштва.
Мислећи човек, још стваралац, мора да има мишљење или осећај о свему. О свету и природи. О стању ствари. О месту човека. Није фах идиот. Само што га нико не пита. А идентитет народа на крају је заснован пре свега на културној заоставштини. Не постојимо без епских и лирских народних песама, бајки, басни… На тај начин ће сутра неко вредновати и памтити и наше време. Зато прича не сме да стане, као ни река.
Веслајући београдским током реке Саве девет еминентних писаца различитих генерација, актера ове сезоне серије, расправљају о екологији и литерарном стваралштву: професори Београдског универзитета Михајло Пантић и Милета Продановић, два већ легендарна, а потпуно стилом различита, прозна аутора; сценаристкиња, преводиоц и мајстор кратке прозне форме Ивана Димић; песникиња, романописац и сценаристкиња Владислава Војновић, која је прошле године добила Сремчеву награду за роман „Козје уши“; прошлогодишњи добитник НИН-ове награде за роман првенац „Таи“ Горан Гоцић; урбани кит Душан Недељковић, чији је нови роман „Рођени зли“ месецима у врху домаће листе бестселера; добитница Пекићеве награде за младе таленте, сценаристкиња и новинарка Ана Вучковић; контроверзни провокатор, уредник, књижевник и лингвиста Павле Ћосић; и Ана Златановић, стенд ап комичарка и ауторка, под алијасом Каја Видић, урнебесног урбаног женског романа „Пет дана до Божића, и тад неко умре“.
Професорка Факултета драмских уметности Милена Драгићевић-Шешић, оштри критичар тржишног схватања културе и теоретичар мултимедије и маркетинга културе, на питање о важности серије „На веслу прича“ у актуелном тренутку и о њеној тржишној вредности, имала је следеће мишљење.
– Ова серија је вишеструко важна, зато што књижевности има све мање у јавном животу. Она доноси дивне кратке приче, од којих су неке везане за реку, неке нису, неке су личне приче, неке су праве приче о неким важним животним питањима, одрастању… Важно је да се управо емитују на нечему што је јавни сервис тако да буду доступне једном широком кругу људи, да се поново пробуди интересовање за слушање прича. Јер наша култура је усмена култура и ми смо сви одрастали на причама које су нам родитељи или баке и деке читали, причали, препричавали, и ми сами волимо да причамо приче. Сходно томе, „На веслу прича“ има огромну тржишну вредност, само што се код нас она као мери рејтингом. Међутим, тржишна вредност треба да се мери објективном вредношћу нечега што је јавно добро, колику то вредност има за средину. Поред еколошког аспекта, ова серија је важна пре свега из културолошких разлога. У нашем школском систему готово да нема учења приповедања, а безмало да нема професије данас која би могла да занемари способност или вештину причања прича.
По речима Гојка Божовића, књижевника, уредника „Архипелага“ и потпредседника Српског Пен центра, основни значај серије јесте ревитализација јавног гласа савремене српске књижевности:
– Данас се много брбља, а јако се мало прича. „На веслу прича“ бележи један непоновљив тренутак у коме писци различитих генерација, суочени са неким тренутком свога искуства, пожеле да испричају причу на води, у додиру са водом, а вода је основни елемент и сваки сусрет са водом има понешто митско у себи. Овај ТВ серија јесте и антологија прича и тренутни пресек сасвим различитих поетика и различитих гласова савремене књижевности. Он јесте, наравно, и посвета реци и екологији. Могло би се казати да оно што нам је дато, природа, и није толико лоше колико је проблематично оно што сами стварамо или оно што смо пропустили да створимо. Чини ми се да је улога овога серијала управо у томе што нам показује колико је књижевност витална и колико њен глас данас има шта да нам каже важно.
Миодраг Зупанц, редитељ и уредник, коментарисао је место овакве врсте програма у курентној телевизијској понуди:
– Реч рејтинг је нешто што прати разне будалаштине и бљузготине на телевизији. Рекао бих да серијал „На веслу прича“ то убедљиво показује, да квалитет увек има своју стандардну публику и број гледалаца, јер прву сезону ове серије је гледало у просеку 50.000 гледалаца. Људи су жељни таквих емисија. Погледајте само насловне стране новина и прајмтајм свих телевизија – ту се појављују неки потпуно небитни људи и постају важни потпуно неважни људи. Важни и вредни људи су у сенци. Мислим да је серија „На веслу прича“ постигла велики успех и да се мора наставити, да би виђали оне за нас важне људе. Интересантан је ауторски поступак, стрпати човека у чамац и не пуштати га док га не исцедите… Ради се о некој врсти драматургије простора. Овај наш програм буквално улази у борбу за душе и за одржавање духа Србије.
Друга сезона серије „На веслу прича“ репризно се емитује на РТС Сателиту сваке среде у 12:50 и 2:50.
{youtube}pRmgk5eZFr4{/youtube}
Редитељ, продуцент, аутор оригиналног концепта: Растко Шејић; композитор, монтажер тона: Владимир Лешић; камера: Часлав Петровић (ДП), Марко Ристић; монтажер: Милан Пејновић; дизајнер: Зоран Мујбеговић; менаџер продукције: Слободан Видић; спикер: Александар Новаковић; чамџије: Љубомир Миљевић, Срђан Русић, Јово Чанак; интро анимација: Коста Миловановић, Мирослав Спајић.
Пројекат подржала: Градска управа града Београда – Секретаријат за заштиту животне средине
Подршка: 350.org и Climate Action Network Europe
Продукција: Удружење „Шта хоћеш“
