Група од 17 Американаца, углавном средњошколаца, дошли су да се упознају са Србијом, посебно да виде Београд и да схвате историју јужнословенских простора.
– Yes, yes, I am searching you (Да, да, тражим Вас)! – љубазно ми прилази и пружа руку Трејси Екард из Вашингтона.
Трејси је једна од програмских координаторки светске невладине организације која се бави учењем, а делује како у Америци, тако и широм света, па и у Србији. Она је нека врста америчког водитеља групе, иако је и сама веома млада.
Весела Лајла Воз Пипер је из Луисвила у Кентакију и са акцентом, али разумљиво каже: Добар дан. Приликом упознавања и остале девојке се служе са неколико наших речи, које су научиле за време боравка у Србији. Ту је и нежна Холи Рап, студенткиња из Кливленда у Охају, која је у Програму младих лидера, те Саша Кауфелд.
– Знам да има много Саша код вас и да су већином мушкарци, а име долази од Александар или Александра, што Руси скраћују у надимак Саша, који је постао популаран у целом свету. Ја сам, као и Лајла, из Луисвила, у Кентакију, из Мухамед Али Центра, који се бави многим делатностима углавном у вези са младима. Овде смо срели изузетне младе људе, који су веома амбициозни и радознали – објашњава Саша Кауфелд.
– Много волим Зајечар, људи су били тако отворени где год сам отишла, тако да ћу имати о чему да причам када дођем у Америку. То је основни утисак који сам понела… – износи своје утиске Лајла.
– Ово нам је знатно проширило хоризонте о читавој Европи, а посебно о Србији. Када смо кретали овамо било је и реаговања типа: “А знам ја где ви идете, у Сајбирију, пазите се, добро се обуците, тамо је још увек веома хладно.”Дефинитивно смо таквима објаснили где је Србија, и у коју земљу идемо, па смо се користили именима Тесле, Дивца, Ђоковића, Стојаковића или Пупина и осталих познатих наших и ваших људи да им приближимо ствар. Мислим да ћемо имати шта да им кажемо сада када се вратимо, не само о томе, него и о многим детаљима организације, размишљањима и животним ставовима младих, који су заправо исти као наши, у суштини.
Као вођа групе, Трејси додаје да се ради о одлично селектираној групи из свих крајева Америке, а да невладина организација из САД то ради у сарадњи са Грађанским иницијативама из Београда.
У свим местима у које су ишли млади Американци су учествовали у хуманитарним акцијама, посебно чишћењу природе, рецимо у Обреновцу.
Млади Американци имали су у Србији још једно сасвим необично искуство – учествовали су у квизу “Кеш такси”. Док су стајали испред Народног позоришта у Београду крај њих се зауставио “Кеш такси”, троје Американаца и један од домаћина из Обреновца ушли су унутра и освојили 3.000 динара.
Извор: Данас
