Људи, пејзажи, детаљи са улица Катмандуа, необичне грађевине, још необичнија превозна средства, путеви који воде “небу под облаке“, мостови… Ове мотиве Хималаја и Непала, објективима фото-апарата “замрзли“ су Ненад Мојсиловић, Борис Генго, Урош Којић и Бранислав Стамески, током августовске бициклистичке експедиције по светски познатој траси око хималајског врха Анапурна.
Ова четворица Београђана нису први Срби који су прешли ову тешку бициклистичку руту и њену највишу коту на око пет и по хиљада метара изнад мора. Нису ни први који су са “путовања између земље и неба“ донели стотине прелепих фотографија. Али, јесу јединствени по начину који су одабрали да помогну људима у невољи.
– Одлучили смо да 80 фотографија са овог путовања понудимо на продају преко интернета, а сакупљени новац предаћемо породици Марка Мијатовића из Обреновца, која је у мајским поплавама изгубила све што је годинама мукотрпно градила и стварала – каже нам Ненад Мојсиловић, студент права.
– Фотографије које, по нашем мишљењу, најбоље дочаравају атмосферу и авантуру коју смо доживели, израдили смо врло квалитетном техником каширања и “окачили“ на нашу интернет-страницу nasvestrane.rs. С обзиром на то да су различитих величина, цене су од 600 до 1.500 динара.
– Ненад и његови пријатељи су ме стварно одушевили, јер је њихова намера да нам помогну велики гест човекољубља поникао из душе – каже Марко Мијатовић.
– Не знам колико новца могу да сакупе, али нама је сваки динар добродошао. Добили смо две стамбене јединице. Једну смо опремили толико да “изгурамо“ зиму. За сређивање свега осталог, мислим да ће нам требати године.
Фотографије су, каже наш саговорник, врло брзо “пронашле“ купце. Већ је продато педесетак, али верује да ће до 8. новембра, када је крај акције, “удомити“ и преостале. А онда ће прикупљени новац отићи тамо где је потребан.
– Породицу Мијатовић, којој смо наменили помоћ, нисмо одабрали случајно. Већ деценију сам припадник Горске службе спасавања, па сам током мајских поплава помагао евакуацију унесрећених у Обреновцу. У једном тренутку, видео сам пса на врху кућице која плута. Нисам могао да одолим, одвеслао сам до њега и узео га – присећа се наш саговорник.
Онда је, каже, преко Друштва за заштиту животиња, кренуо у потрагу за његовим власником.
– У колективном смештају у хали “Пионир“ пронашао сам Марка Мијатовића. Очајном човеку, поцрнелом од муке, пас је вратио истински, искрен осмех на лице. А онда је заплакао и испричао ми да му је вода за неколико минута уништила две куће и помоћни објекат. Практично све – прича Ненад
Од тада, тврди, непрекидно је размишљао како да му помогне. Од студентског динара није имао шта да издвоји.
– Искрена жеља се увек оствари! Док смо били на Хималајима, као “муња“ ми је блеснула идеја да најбоље фотографије с путовања уновчимо. Предложио сам друговима, они су пристали. И, ево нас на корак до потпуног испуњења жеље – не скрива Ненад осмех задовољства.
Извор: Новости
