Јапанска влада одобриће „Електропривреди Србије“ кредит вредан 246 милиона евра за изградњу система за одсумпоравање у Термоелектрани „Никола Тесла“ у Обреновцу. Уговор ће бити потписан 15. новембра у Београду, најавио је јуче на скупу о заштити животне средине Михајло Гаврић, директор за заштиту животне средине у ЕПС-у.
Реч је о врло повољном ОДА кредиту, односно помоћи јапанске Владе за развој, који Србија први пут добија, а који предвиђа период отплате од 15 година, грејс период од пет година и каматну стопу од 0,6 одсто.
Вредност пројекта који ће унапредити животну средину и смањити емисију сумпор-диоксида у ваздуху је око 300 милиона евра. Поред јапанског кредита, део новца од око 15 одсто обезбедиће ЕПС, објаснио је Гаврић.
Очекује се да градња овог система у термоелектрани „Никола Тесла“ почне 2013. године и буде завршена у року од две и по до три године. Као нуспродукт одсумпоравања добија се гипс. ЕПС би годишње могао да прода око 400.000 тона гипса, а, како каже Гаврић, већ се о продаји разговара с више великих компанија.
Проблем одсумпоравања ускоро би могао да буде решен и у Термоелектрани „Костолац Б“, коју ових дана очекује потписивање уговора с кинеском „Ексим банком“ вредан 340 милиона долара.
Последњих година у еколошке пројекте ЕПС је уложио 138 милиона евра кроз донације, кредите из претприступних фондова Европске уније, као и сопствених средстава.
Реализацијом досадашњих пројеката постигнути су значајни резултати у заштити воде и ваздуха и у смањењу емисије штетних гасова.
– Тако је емитовање сумпордиоксида из Термоелектране „Никола Тесла“ смањено девет пута, односно 88 одсто, азотних оксида три пута или 62 процента, док су прашкасте материје умањене 13 пута односно за 91 одсто – нагласио је Гаврић.
Крајњи рок до када би ЕПС-ова постројења, према уговору с Енергетском заједницом, требало да испуне све европске норме заштите животне средине је децембар 2017. године. Електране које то не буду испуниле мораће да буду затворене.
Уколико би до тада Србија постала чланица Европске уније, а не би прилагодила рад својих електрана условима ЕУ била би принуђена да плаћа врло високе пенале равне годишњем приходу ЕПС-а што је више од 1,5 милијарде евра.
Да би испратио прописе ЕУ, ЕПС је у обавези да у периоду до 2017. године у заштиту животне средине уложи 1,2 милијарде евра, од тога највише – чак 544 милиона евра у пројекте одсумпоравања у термоелектранама „Никола Тесла“ и „Костолац“.
Упитан колико би ова улагања подигла вредност овог јавног предузећа Гаврић каже бар два пута у односу на тржишну вредност компаније.
Међу приоритетима ЕПС-а је реконструкција система за транспорт и одлагање пепела и шљаке у које треба уложити још око 50 милиона евра, замена преосталих електрофилтера у термоелектранама, као и пречишћавање отпадних вода и уклањање уља из постројења ЕПС-а.
Завршетком ових великих и скупих пројеката, ЕПС би био растерећен плаћања врло високих намета по основу загађења животне средине који иду и до 10 милиона евра годишње, што је 25 пута више него што плаћа индустријска зона у Панчеву.
Високе казне за загађење
Нови европски прописи предвиђају и плаћање пенала за прекорачење емисије штетних гасова. Како је објаснио Мирослав Спасојевић, саветник за заштиту животне средине у ЕПС-у, казне иду и до 100 евра по тони. Он је нагласио и да би Србија до 2020. године требало да производи око 25 одсто енергије из обновљивих извора, али је то проблематично јер ако градимо постројења на фосилна горива (угаљ и нафта), поставља се питање како ћемо остварити овај захтев ЕУ. Иначе, сада Србија производи 30 одсто струје из обновљивих извора захваљујући хидроелектранама, док је укупна производња „чисте“ енергије свега 21,6 одсто.
Извор: Политика
