Постројени изнад флаша оригиналног дизајна, у које су наточили своје најквалитетније производе, обреновачки мајстори у справљању ракије чекали су да почне трећи обреновачки Фестивал ракије. У Дому културе, с љубављу пробрани узорци најлепших „обреновчанки” које су на свет донели домаћини из овог краја, „милујући” своје казане, спремни су за бројне посетиоце. „Дегустирате на сопствену одговорност”, истакнуто је упозорење на једном од импровизованих штандова, којим доминира специјална врста „шамутљика”.
– Имам 76 година и не памтим од када сам почео да пијем, али увек са мером и најквалитетнију шљивовицу. Од Обреновца до Уба, ту су ти творци најбољих ракија на свету. По целом свету да путујеш, ма до Токија, можеш да продајеш то што ми овде печемо – поручује Бора Симић, један од најстаријих посетилаца, међу излагачима познатији као Клица.
Учесници су се потрудили да на што оригиналнији начин представе своје најбоље ракије. На штанду једног од произвођача, чашице су послагане у облику четири ћирилична слова „С”, као на српском грбу. Крст између њих чине флаше пуне најрепрезентативнијих примерака шљивовице, кајсијеваче и њихових „сродница”.
Посебну пажњу гостију привукле су „егзотичне обреновчанке”, попут ракије коју овде називају „коров”, а којој шмек дају дивље травке. За посвећене у тајне добре капљице, ту су дестилати урме и суве смокве.
– Оно што ретко где можете наћи је и коњак који личи на старо „Баделово” пиће тог имена, али оплемењено екстрактом рибизле. За даме препоручујемо ликер од трешње – саветује један од учесника, Александар Златановић, гладећи своју јабуковачу, упаковану у велику боцу са славиницом при дну.
А да о квалитету изложених ракија не сведоче само они који су их пекли доказују дипломе и медаље којима су излагачи овенчали своје штандове. Мноштвом одличја посебно су се поносили подруми „Корићанац”, „Александрић” и „Сремчевић”, који је понуду ракија проширио и купиновим вином.
– Оно што је најважније јесте да домаћини које овде окупимо могу озбиљно да конкуришу на тржишту. Није важна само традиција и рецептура, већ и хемијски састав овог производа. Свака ракија пролази испитивања како бисмо могли што боље да је пласирамо. На фестивалу наступа више од 30 излагача из обреновачких села. Сваки од њих годишње испече око 300 литара ракије, али највећи посао је да се они организују у задруге, а потом да њихове дестилате унифицирамо и брендирамо да би могли да опстану на тржишту и пробију се и ван граница Србије – напомиње Драган Лазаревић, уредник „Обреновачке хронике”, новина које организују овај догађај.
– Из казана у обреновачком крају годишње истече 70.000 – 80.000 ракије. Толико се отприлике овде произведе и млека. Док држава субвенционише сточарство, домаћини који праве ракију немају готово никакву помоћ овакве врсте, а не заостају што се тиче квалитета. Најбоље земљиште у некадашњој Југославији налазило се у околини Осијека, а на другом месту био је локалитет у близини села Ушће на западним ободима обреновачке општине – објашњава Драган Лазаревић.
Ресторан у Дому културе у Обреновцу, осим по Фестивалу ракије, познат је и као стециште љубитеља доброг залогаја. Овде ће 18. новембра бити организован Сајам роштиља, а већ 2. децембра и фешта у част посне хране.
Извор: Политика