Градска општина Обреновац и Спортско-културни центар Обреновац, у склопу кампање за инклузивно образовање Министарства просвете, организују у петак, 13. маја 2011., у 19.00 сати у позоришној сали СКЦ Обреновац гостовање Малог позоришта “Душко Радовић” са представом “Миљаковац, то јест Нови Зеланд”.

Кампањом се ствара клима за сензибилизацију јавног мнења према особама са инвалидитетом, а позоришне представе као облик ширења информација о животу особа са инвалидитетом нови су вид промоције инклузивног образовања.

Представа је урађена према мотивима књиге Јасминке Петровић “О дугмету и срећи”. Режија: Марко Манојловић, улоге: Милош Анђелковић, Дамјан Кецојевић, Владислава Ђорђевић, Душица Синобад, Јово Максић.

Центар за развој инклузивног друштва је организација која је настала са идејом да се пројектима утиче на остваривање потпуне инклузије особа са инвалидитетом, кроз  поштовање људских права и кроз њихово слободно, изборно образовање, запошљавање, право на породицу и слободно време.
Сарадњом на различитим пројектима тим ЦРИД-а је добио од дечије списатељице, Јасминке Петровић, на поклон књигу “О дугмету и срећи”.
Имајући у виду како су деца са и без инвалидитета путем ове књиге дошла до сазнања и поштовања  могућностима и богатсву различитости, ЦРИД је покренуо постављање позоришне представе по овој књизи. Мало позорише “Душко Радовић” кроз ову јединствену инклузивну представу пружа свима одговоре на дилеме око поимања феномена инвалидности.

“Миљаковац, то јест Нови Зеланд”

Он не може да закопча дугме, веже пертле, исече месо у тањиру. Тешко му је да се попне у аутобус, шутне лопту, нацрта скејтера. Мама и тата су брижни и уморни, а докторка захтевна и пуна својих проблема. Људи на улици га сажаљевају и обилазе у великом луку, а другови у школи га исмевају и избегавају. Зову га Кљака, мада се баш лепо зове, Јован.
Данас је тешко имати другачије патике, а камоли имати другачије тело. Зато он свет гледа ћутке, из прикрајка. Тако му је лакше и сигурније. Друштво му прави једино његов безимени замишљени пријатељ. Уз његову помоћ стигао је до седмог разреда, а тада се појавила Милица. Она је пуна прича, питања, предлога и планова. Отвара нека сасвим нова врата која обећавају добру забаву, али уједно воде у непознато, мрачно и опасно.
Ако сте помислили да је ово представа о сиротом дечаку с хендикепом, грдно сте се преварили. Јован није ту да нас растужи, већ разгали. Он не изазива сажаљење, већ дивљење.
Учи нас да будемо искрени и храбри. Отвара питања једнакости и различитости. Тера нас на преиспитивање и најзад, води нас на Миљаковац тј. Нови Зеланд.

Улаз је слободан.