![](http://www.studiob.rs/images/uploads/velike/bombas07032011.jpg)
– Ја сам покушавао, прсте сам завлачио испод његових док нисам ухватио бомбу. И кад сам напипао кашику да је она уз бомбу и када сам успео некако да све то заједно ухватим у своју руку, исту сам му отео у суштини. Није тад неки страх био колико је адреналин био јачи, каже Зоран Симић.
Старији колега је за то време држао осумњиченог који се једном тренутку некако извукао и почео да бежи. Радован је тада узео бомбу од Зорана.
– Није ми било страшно да од њега узмем бомбу, није ми било страшно да је носим. Полицајац када ради неких 10 година можда и дуже он се адаптира, сходно својим задацима да у тим тренуцима, као што је колега рекао не осећа страх, изјавио је Радован Берановић.
Полицајци су кренули у потрагу за осумњиченим и Радован је, активирану бомбу наредних петнаестак минута, држао у руци. С обзиром да осумњиченог нису нашли вратили су се на место догађаја и осигурали бомбу.
Иако је по први пут у животу држао бомбу у рукама, брза реакција млађег Зорана спречила је најгори сценарио. За свој гест полицајци су похваљени од својих претпостављених а биће и новчано награђени. Међутим, они скромно кажу да су само радили свој посао.