Пролазак аутопута Београд-Јужни Јадран на подручју главног града далеко је повољнији десном, него левом обалом Саве, оцењују саобраћајни стручњаци. Пројектоване су две опције за повезивање аутопута са Коридором 10 и путном мрежом у престоници.
Прва је – левом обалом Саве, од петље “Сурчин” до петље “Обреновац”, дужине 17,2 километара, а друга – десном обалом, од петље “Остружница” до петље “Обреновац”, дужине 14,5 километара.
Варијанта десном обалом реке Саве, од Остружнице до Обреновца, убедљиво је повољнија са саобраћајног, експлоатацијског, еколошког и економског аспекта.
У двадесетогодишњем периоду експлоатације омогућава да 60,5 одсто возила има краћи пут 9,1 километар у односу на опцију Сурчин-Обреновац, објаснили су саобраћајни стручњаци окупљени у Бањи Врујци на скупу са темом “Повезивање аутопута Београд-Јужни Јадран са Коридорм 10 и основном саобраћајном мрежом Београда”.
Такође, били би мањи трошкови експлоатације моторних возила за око 170 милиона евра, времена путовања путника за око 30 милиона евра, као и одржавање аутопута за око 5,7 милиона евра.
Учесници скупа истичу да је убедљива предност и са аспекта економске рационалности и у случају да су трошкови изградње око 72 милиона евра већи од варијанте Сурчин-Обреновац.
Иако се на овом правцу налази највеће клизиште на Балкану – Дубоко, пролазак аутопута десном обалом Саве има и позитивне еколошке ефекте и даје индиректне економске користи. По проценама представника Српског друштва за путеве “Виа-Вита”, Инжењерске академије Србије и Удружења грађевинских инжењера Србије повезивање на потезу Остружница-Обреновац довело би до санирања активног клизишта Умка-Дубоко и зауставило даље урушавање око 500 објеката. То би допринело и претварању око 200 хектара девастираног терена у квалитетно грађевинско земљиште и коначно довођење у исправно техничко експлоатационо стање магистралног пута М-19.
Значајно би била побољшана и пловидба реком Савом, чиме се стварају идеални услови за изградњу савременог речног терминала у зони Остружнице. То би омогућило ослобађање градског подручја од теретног камионског транспорта, али и заштиту од уништења око 100 до 200 хектара плодне сремске земље.
Извор: Вечерње новости
