Влада Републике Србије усвојила је на јучерашњој седници велики број пројеката који ће служити као ванредна подршка домаћој грађевинској индустрији и оперативи, али и локалним заједницама да унапреде живот својих грађана. На конференцији за новинаре, коју су одржали министар животне средине и просторног планирања Оливер Дулић, градски менаџер Александар Бијелић и председник Владе Војводине Бојан Пајтић, истакнуто је да је ова подршка од суштинског значаја у условима светске економске кризе.Град Београд поднео је десет пројеката који су јуче прихваћени. То су: канализационо-црпна станица Сурчин 2, изградња потисног цевовода за евакуацију употребљених вода од КЦС Сурчин 1 до дела постојећег потиса код Аеродрома “Никола Тесла”, изградња КЦС Крњача 1 са доводно-одводним колектором од Панчевачког пута до излива у Дунав и приступном саобраћајницом, главни пројекат канализације за употребљене воде за насеље Сучин (старо језгро), изградња шесте фазе стамбено-пословних објеката на локацији западно до улице Др Ивана Рибара, изградња саобраћајнице Миријевски булевар с припадајућом инфраструктуром, те санација и адаптација Основне школе “Јелена Ћетковић”, Шесте београдске гимназије и Прве економске школе.
Најзначајнији пројекат града свакако је мост преко Саве у Обреновцу, који ће, према речима Александра Бијелића, бити оспособљен за друмски саобраћај, а биће завршен и започети топловод до Новог Београда. Обавеза града јесте и да заврши 14 километара дуг пут како би овај мост био у функцији.
– Град Београд изузетно је задовољан што је Влада Србије одобрила све пројекте које је предложио. Поред тога, реализоваћемо и оне који су започети у претходне две године и наставити с праксом да скраћујемо рокове, спуштамо цене и запошљавамо што више грађевинских компанија. Ово је и велика прилика за читаву Србију да прати главни град јер је он највеће градилиште у земљи, а сигурно и једно од већих у југоисточној Европи – казао је Бијелић.
Средства за реализацију ових инвестиција обезбеђена су из пословних банака (80 одсто), републичког буџета (10 одсто) и од наручилаца послова било да је реч о граду, покрајини, локалној заједници или министарству (10 одсто). Новац ће се по пола, у року од пет година, вратити из локалних и републичког буџета.
