Има ли ичег што одолева зубу времена успешније од вашара? Мислите да то није тачно? Да оно што под тим именом познајете више не постоји, или да је сасвим другачије од онога што су познавали ваши родитељи, или њихови?
Но, чак и да су вашар само кулисе онога што се на њему збива, тражи и налази, тешко се може порећи упорно, аутономно, асинхроно трајање форме испуњења тe исконске и универзалне потребе људске за утапањем у вртлог тржнице, позорнице, празника јела и пића, игре, хазарда, атракције, параде, корзоа… јер вашар не можемо ни дефинисати, ни описати. Можемо га само… набрајати.
Па и те се кулисе мењају неупоредиво спорије од сваке моде и таласа технолошких иновација. На вашару ћете потражити посластицу чије сте име и укус давно заборавили. Или их нисте ни знали. Пожелети јагњетину са пања. Купити лицидерско срце. Такмичити се да освојите дрангулију непознате намене. Гледати вештине и представе стране вашем сензибилитету. Ни сва сила искустава са филмским авантурама или виртуелним игрицама последње генерације неће вас учинити незаинтересованим за уживање у једноставним, бајатим, наивним играма у сенци вашарског шатора. За узбуђења у вожњи рингишпилом. Вратоломијама возача на зиду смрти. Егзибицији гутача пламена и ножева…
Покушаћете да купите јефтиније оно што сте хтели. Или купити и оно што нисте. Истрпети врућину, прашину, буку, кишу, бол у ногама, одлучно заборављајући, бар на један дан, на климатизоване и удобне тржне центре пуније свега и свачега од сваког вашара. Или, наравно, доћи да продате или покажете било шта од тога. А можда – једноставно доћи, не тражећи за то никаквог разлога. Осим тога да је – вашар. У Обреновцу!
У календару вашара у Србији, обреновачки заузима два места. Петровдан и Крстовдан. Колико личи на друге, а колико је посебан, тешко је рећи. Као и дефинисати вашар уопште. Али је лако осетити сву заводљивост тог самониклог и спонтано креираног спектакла. Подлећи снази његовог магнетизма, попут десетина хиљада других, у збуњујућем мноштву које кида све познате димензије овог града.
Тако је вашар и сам особено сведочанство виталности Обреновца. Уравнотежености његових центрипеталних и центрифугалних сила. Које, као на снажној и узбудљивој вашарској вртешци, чине да овај град живи и тамо и овде, као предграђе метрополе, погледа упртог у њу и у замаху искорака ка свету који она симболизује, али и као центар једног посебног богатства живота, којем се увек враћа и ка којем се стреми, ништа мање вољно и снажно.
