Пријавни формулар за доделу бесплатних дечијих ауто седишта

УПИТ У ЈЕДИНСТВЕНИ БИРАЧКИ СПИСАК

Радно време домова здравља – сат дуже

Од ове јесени, ако се оствари план Градског секретаријата за здравство, домови здравља радиће сваког дана од седам до 20 сати. Новина је да ће бити прописано тачно време пријема првог и последњег пацијента, као и да ће се прегледи на одељењима опште медицине заказивати.

Новим предлогом о организацији рада у домовима здравља преподневна смена трајаће од седам до 14 сати, са паузом од 9.30 до 10 сати, а поподневна од 13 до 20 сати, са паузом од 16 до 16.30 сати. Новина је да ће у време паузе бити присутан дежурни лекар и његов тим. Дуже ће радити и лабораторије.
У преподневној смени, заказивање првог пацијента је у 7.15 сати, а последњег у 13.15 сати. У поподневној смени, заказивање првог пацијента је у 13.30 часова, а последњег је у 19.30 часова. Посете пацијената заказиваће се током целокупног трајања радног времена дома здравља.

Градски секретар за здравство доц. др Зоран Благојевић каже за „Блиц“ да ће оваквим распоредом рада запослени у домовима здравља коначно испунити квоту од 40 радних сати током недеље, за шта су и до сада добијали пуну плату.

– Ово намеравамо да спроведемо у дело да бисмо изашли у сусрет пацијентима који, већином, имају незгодно и клизно радно време. Директори домова здравља нису имали замерке. Следе консултације са представницима Лекарске коморе и након тога ће све планирано и заживети. Нема места жалбама лекара да им је претешко, јер је Институт за медицину рада, након процене ризика, установио да су места у примарној здравственој заштити лака радна места – истиче др Благојевић.

Да би промене заживеле, морају да се сложе синдикати у здравству. Њих је др Благојевић позвао на усмене консултације, али се нису одазвали.

Председница Савеза синдиката лекара и фармацеута Србије др Невенка Димитријевић каже за „Блиц“ да Градски секретаријат за здравство може само да предложи, а Скупштина града доноси одлуку о радном времену домова здравља. Према Закону о раду, међутим, оснивач не одређује распоред рада, а то значи да Београд у овоме и нема ингеренције.

– Спорно је колико траје једна смена, у колико је сати пауза за одмор, да ли се преглед заказује, у колико сати и којим темпом. Проблематично је и преклапање смена, које није могуће у амбулантним условима на истом месту за рад – истиче она.

Иза предлога не крије се намера да се заиста услови лечења учине бољим за осигуранике, већ да се изврши нека врста притиска на запослене у домовима здравља, а то може бити озбиљан разлог за револт оних који су ионако незадовољни лошим условима рада и третманом установа локалне самоуправе, закључује Димитријевић.

Још је оштрија др Милица Николић Урошевић, потпредседница Синдиката лекара и фармацеута Србије. Она најављује и штрајк у домовима здравља око 15. јуна ако овај предлог Градског секретаријата за здравство доспе на дневни ред Скупштине града.

– Није нормално ни препоручиво дуже од шест сати радити непрестано са пацијентима. Сумњам у наводе др Благојевића да је Институт за медицину рада могао наша радна места да окарактерише као лака. Ми смо ти који се први сусрећу са сваким пацијентом и ми морамо да будемо прибрани да поставимо прву дијагнозу од које много тога зависи – наглашава др Милица Николић Урошевић.

 

Извор: www.blic.rs