Од ове јесени, ако се оствари план Градског секретаријата за здравство, домови здравља радиће сваког дана од седам до 20 сати. Новина је да ће бити прописано тачно време пријема првог и последњег пацијента, као и да ће се прегледи на одељењима опште медицине заказивати.
У преподневној смени, заказивање првог пацијента је у 7.15 сати, а последњег у 13.15 сати. У поподневној смени, заказивање првог пацијента је у 13.30 часова, а последњег је у 19.30 часова. Посете пацијената заказиваће се током целокупног трајања радног времена дома здравља.
Градски секретар за здравство доц. др Зоран Благојевић каже за “Блиц” да ће оваквим распоредом рада запослени у домовима здравља коначно испунити квоту од 40 радних сати током недеље, за шта су и до сада добијали пуну плату.
– Ово намеравамо да спроведемо у дело да бисмо изашли у сусрет пацијентима који, већином, имају незгодно и клизно радно време. Директори домова здравља нису имали замерке. Следе консултације са представницима Лекарске коморе и након тога ће све планирано и заживети. Нема места жалбама лекара да им је претешко, јер је Институт за медицину рада, након процене ризика, установио да су места у примарној здравственој заштити лака радна места – истиче др Благојевић.
Да би промене заживеле, морају да се сложе синдикати у здравству. Њих је др Благојевић позвао на усмене консултације, али се нису одазвали.
Председница Савеза синдиката лекара и фармацеута Србије др Невенка Димитријевић каже за “Блиц” да Градски секретаријат за здравство може само да предложи, а Скупштина града доноси одлуку о радном времену домова здравља. Према Закону о раду, међутим, оснивач не одређује распоред рада, а то значи да Београд у овоме и нема ингеренције.
– Спорно је колико траје једна смена, у колико је сати пауза за одмор, да ли се преглед заказује, у колико сати и којим темпом. Проблематично је и преклапање смена, које није могуће у амбулантним условима на истом месту за рад – истиче она.
Иза предлога не крије се намера да се заиста услови лечења учине бољим за осигуранике, већ да се изврши нека врста притиска на запослене у домовима здравља, а то може бити озбиљан разлог за револт оних који су ионако незадовољни лошим условима рада и третманом установа локалне самоуправе, закључује Димитријевић.
Још је оштрија др Милица Николић Урошевић, потпредседница Синдиката лекара и фармацеута Србије. Она најављује и штрајк у домовима здравља око 15. јуна ако овај предлог Градског секретаријата за здравство доспе на дневни ред Скупштине града.
– Није нормално ни препоручиво дуже од шест сати радити непрестано са пацијентима. Сумњам у наводе др Благојевића да је Институт за медицину рада могао наша радна места да окарактерише као лака. Ми смо ти који се први сусрећу са сваким пацијентом и ми морамо да будемо прибрани да поставимо прву дијагнозу од које много тога зависи – наглашава др Милица Николић Урошевић.
Извор: www.blic.rs
