На Конкурсу за доделу награде за најбољег индивидуалног пољопривредног произвођача, који је расписао Секретаријат за привреду Града Београда крајем марта, победио је Зоран Марјановић, пољопривредни произвођач из Уроваца.
Процењујући да је Марјановић пољопривредник са територије Града који има резултате од изузетног значаја, чланови комисије су одлучили да ово признање доделе управо њему. Производња шаргарепе многима се чини „проста к’о пасуљ“, али за резултате које постиже ово газдинство потребна је ангажованост целе породице и додатне радне снаге.
Вест да је добио награду Зоран Марјановић је дочекао са изненађењем. Пошто је Обреновац познат као сточарски крај, по неким другим производњама, самим тим што је награђен због производње поврћа му посебно импонује.
– Што се тиче овог посла, шаргарепе, нема конкуренције. Сваки крај се бави одређеном производњом. На територији Града Београда немам конкуренцију – одговара Марјановић на питање каква је конкуренција на територији Београда.
Пошто је у пријави за Конкурс пријавио мање количине него што заиста производи, господин Марјановић објашњава мотиве за то.
– За Конкурс сам морао мало да смањим. Када смо попуњавали формулар, пошто је за Србију просечна производња по хектару 30 тона, то је статистика, ми смо написали мало више од тога јер нисмо знали ко ће то да чита. Да смо написали праве податке могли би да помисле да смо неозбиљни. Тако да смо повећали само на 50 тона по хектару, мада наша производња иде и до 70, 75 тона по хектару. То је за шаргарепе за пијац, не у класи шаргарепа која иде од 8-14 комада у кило, значи није шаргарепа од пола килограма или 300 гр, него шаргарепа само за пијац. Морали смо да смањимо количине да би прошли на Конкурсу, а права производња је 70 тона по хектару .
Марјановићи располажу са 15+15 хектара. Два пута годишње иду са производњом, мада је препорука стручњака да на истој површини може да се гаји шаргарепа само две године.
– Али ми из године у годину то радимо, имамо своје неке мале тајне како то радимо. Из године у годину шаргарепа се сади на истој површини. Користимо холандска семена, све увозне хибриде, у зависности од хибрида сејемо у јесен за зиму или у пролеће. Поседујемо све од технологије што се тиче производње шаргарепе, јер смо на то базирани.
Што се тиче паковања за супермаркете, Зоран Марјановић нам је рекао следеће:
– За сада нема паковања за маркете, малопродају, за сада то је „статус кво“, док иде овако иде, врло су неповољни услови за паковање код маркета. Овде роба иде свежа за пијац, данас се спрема, сутра иде на пијац. Ту пролазимо што се тиче тржишта, углавном пијац.
Што се тиче планова за унапређење производње, њих свакако има. План је да се повећа површина, али само у мери у којој то могу да постигну, јер је читава ствар у технологији производње, а ту су достигли максимум и усавршили производњу шаргарепе.
– Биле су понуде за пласман у Шведској, прошли смо контроле, али за сада још ништа од тога – рекао је победник о плановима за пласман своје робе у иностранство.
Да би посао био успешан неопходно је да цела породица буде укључена у посао.
– Отац, мајка, жена, троје деце и ја. Сви смо укључени у производњу. Имамо и раднике, њих 6, 7, а кад загусти буде их до 12. Данас се у Србији може живети од пољопривредне производње и људима бих само препоручио да раде једну културу, две максимално. Да не сваштаре, јер од сваштарења нема неког добитка, нек се орјентишу само на једну до две културе, и у томе сто посто успевају.
Награда за најбољег пољопривредника биће свечано уручена на манифестацији Дани Београда.
Поред Марјановића, међу кандидатима за нај пољопривредника испред општине Обреновац били су кандидовани Срђан Влатковић, одгајивач бикова из Љубинића и узгајивачи оваца, Тома Петровић из Дражевца и Жика Живковић из Звечке.
Извор: Регионалне новине
