Данас су у општини Обреновац председник општине Жељко Јоветић и Зоран Стаменић, син обреновачког сликара Војислава Воје Стаменића, потписали уговор о поклону којим породица Стаменић поклања општини Обреновац збирку од осам слика Војислава Стаменића.
Тим поводом ће вечерас, у 19.00 часова, у Галерији Спортско-културног центра “Обреновац“ бити свечано отворена изложба слика Војислава Стаменића. Поставка ће трајати до 23. априла.
Поводом вредног поклона који је породица Стаменић поклонила општини Обреновац председник општине Жељко Јоветић је рекао:
– Вероватно да је ово најзначајнији културни догађај у 2012. години, а заједно са изложбом која се вечерас отвара, вероватно и најзначајнији културни догађај у последњој деценији. Сви знају да смо вољни да направимо завичајни музеј на месту данашње библиотеке, а да за библиотеку обезбедимо други адекватан простор. Овај поклон ће бити значајан део поставке будућег музеја, а до тада ће бити у Конаку Милоша Обреновића – казао је Јоветић.
Познати обеновачки сликар Војислав Воја Стаменић за живота је одлучио да своме родном граду, Обреновцу, поклони један број слика насталих у периоду од 1983. до 1993. године. Слике су настале у САД-у, где је уметник живео од 1974. године, када је због слике “Реквијем“, изложене на Октобарском салону 1973. године, био нападнут од стране Комуниста ликовних стваралаца Београда као један од носилаца појаве црног таласа у српском сликарству.
Захваљујући породици Војислава Стаменића, која је одлучила да испуни жељу уметника, општина Обреновац добила је на поклон уметнички вредну збирку од осам слика, коју даје на чување и бригу матичној библиотеци “Влада Аксентијевић“ у Обреновцу.
– Мој тата се селио читавог живота, али је увек сањао о Обреновцу, пошто је овде ишао у школу и растао. Ми смо живели на Фрушкој Гори, у јужној Србији, на Јадрану, али увек је била та идеја да ће се вратити. Из политичких разлога је емигрирао и после 30 година се вратио да посети Обреновац, али ово је његово право и вечито враћање у Обреновац. Те слике су морале да се врате овде. Он је био сликар који је стварао о Србији. Чак и кад је живео у Америци, он је стварао о Србији. Он никад није ни отишао из Обреновца – рекао је Зоран Стаменић.
Стваралштво Војислава Стаменића може се сагледати кроз три тематске и стилске фазе. У првој фази, која је трајала негде до средине шездесетих година двадесетог века, теме којима се бавио биле су циганске легенде, стварне и имагинарне, прожете промишљањима о трагичној судбини ромског народа. У Војином другом периоду, који би се могао назвати нео-надреализам, уз познате ромске мотиве, појављује се и тематика везана за преокупације, жеље, сумње, страсти и снове савременог човека који живи у диманичном и несигурном времену. Почетком седамдесетих година, Стаменић почиње да ради у пастелу, када се формира нова фаза у његовом стваралаштву, која стилски заокружује период до уметникове смрти 2002. године. Сам уметник је ову фазу свог ствралаштва назвао психореализмом. Овај термин се може објаснити на више начина: сликарство као одраз унутрашње уметникове визије; сликарство као упућеност на душевну ствараност као јединог носиоца сликарског чина итд.
Општина Обреновац и матична библиотека “Влада Аксентијевић“ добили су вредну поклон збирку нашег сликара Војислава Стаменића коју ће чувати као велико уметничко благо за наредне генерације које долазе, које ће имати прилику да контемплирају и интерпретирају ове мистичне и енигматске композиције. Сам уметник је показивао велику љубав и поштовање према свом народу, што је његова породица показала овим гестом поклањања слика општини Обреновац.
Слике у поклон збирци:
- Легенда о Марти, 124×93 цм, комбинована техника, 1993.
- Фузија у оку Атлантиде, 124×93 цм, комбинована техника, 1985.
- Јесен уметника, 124×93 цм, комбинована техника, 1987.
- ЈОЈА, 124×93 цм, комбинована техника, 1986.
- Родитељима, 124×93 цм, комбинована техника, 1989.
- Празник у четвртој димензији, 124×93 цм, комбинована техника, 1985.
- Први дан, 124×93 цм, комбинована техника, 1985.
- Атлантида, 124×93 цм, комбинована техника, 1988.
Биографија
Војислав Стаменић рођен је 1931. године у Великом Пољу, код Обреновца, у кући Боже вуновлачара. Похађао је школу у Обреновцу, а Гимназију у Београду. Током школовања у Београду био је припадник групе “Бели орлови“, омладинске организације која је била опозиција СКОЈ-у. Као младић је био хапшен неколико пута. Након завршене матуре, најпре је уписао глуму на Факултету драмских уметности. Током целокупног школовања показива оје велики дар и љубав према ликовним уметностима, цртању и сликању. Након наговора колега са класе, одлучује да покуша да упише Академију ликовних уметности. Из првог пута му то полази за руком. Академију ликовних уметности у Београду завршио је 1958. године у класи професорке Зоре Петровић. Током студија посетио је Италију, где се сусрео са великим делима италијанске уметности. Био је одушевљен делима италијанских мајстора, нарочито венецијанском и фирентинском ренесансом. Дела која је видео у Италији оставила су значајан траг и утицај на Стаменићево формирање као уметника.
Након завршетка Академије ликовних уметности, радио је као наставник ликовног образовања у неколико градова у тадашњој Југославији. Најпре у Стублинама, затим у Врднику, у Параћину, Малом Лошињу, Крупњу и Обреновцу. У Парићину је радио као главни дизајнер у фабрици стакла. Стаменић је био човек кога није држало место, што показује његова биографија, и стално кретање. Волео је простор и кретање, и овде видимо још један утицај на његову уметност.
Током 1971. године први пут је посетио САД, када је по позиву тадашње емиграције организовао самосталну изложбу. Након повратка у Југославију, почињу проблеми са УДБА-ом, која интензивира праћење и повећава притисак око уметника. У ово време, пред одлазак из земље излаже у Обреновцу, Немачкој и Шведској.
У Југославији је радио до 1974. године, када је напустио земљу и емигрирао у Сједињене Америчке Државе. Због слике “Реквијем” која је била изложена на Октобарском салону 1973. године, био је нападнут од стране Комуниста ликовних стваралаца Београда, као један од носилаца црног таласа у сликарству.
У САД одлази 1974. године, где је предавао на Принц Џорџ комјунити колеџу и Мерилендском универзитету. Најпре је са породицом живео у Вашингтону, а после неколико година се сели у Мајами. У почетку је радио различите послове како би прехранио породицу, а сваки слободан тренутак је посвећивао сликању.
Имао је своју галерију и уметничко-мајсторску радионицу у Вашингтону и Мајами Бичу на Флориди. Био је члан Уметничког центра Флориде. У његовим радионицама уметничка знања стекли су бројни млади уметници.
Током деведесетих година, поново посећује Србију, што му је донело много задовољства и среће. Период од почетка деведесетих до смрти је Војино златно доба, може се рећи да је тих година доживео своју Апотеозу. У овом периоду настале су најзрелије и најуспешније слике.
Преминуо је у априлу 2002. године у САД. Сахрањен је у Вашингтону, на Рок Крик гробљу.
Воја Стаменић излагао је на седам самосталних и једанаест групних изложби у некадашњој Југославији.
У САД је излагао своје радове на петнаест самосталних и дванаест групних изложби.
У САД је седам пута награђиван.
Слике му се налазе у многим колекцијама широм света.
