Термоелектрана ”Никола Тесла А” у Обреновцу дочекала је 50 година од почетка рада као очуван и модернизован објекат који има своју будућност – рекао је Милорад Грчић, в. д. директора ЈП ЕПС на обележавању пола века од повезивања на систем првог блока ТЕНТ А.
Грчић је истакао да су такви резултати постигнути захваљујући радницима који су успели да одрже ТЕНТ А и у време ратова, санкција и хиперинфлације.
– Ускоро ћемо почети и ревитализације блокова А1 и А2, градимо систем за одсумпоравање за четири највећа блока, са кинеским партнерима ”Пауер Чајна” смо потписали Прелиминарни споразум о завршетку изградње Термоелектране ”Колубара Б” у Каленићу, а у РБ ”Колубара” имамо нове копове. Урадили смо много и пројекти који су у току су најбољи доказ да политика државе и председника Србије Александра Вучића подразумева да се модернизује, очува и сачува ЕПС у државном власништву – истакао је Грчић.
ТЕ ”Колубара Б”, која је заменски капацитет, градиће се у складу са еколошким стандардима ЕУ, а са завршетком пројекта одсумпоравања димних гасова ТЕНТ А биће по свим еколошким стандардима.
Грчић је рекао да је ЕПС у последњих неколико година уложио 60 милијарди динара само у дистрибутивну мрежу, захваљујући којој је у Србији отворено 200 нових фабрика са хиљадама нових радним места, а новоизграђени аутопутеви имају најмодернију технологију.
Александар Антић, министар рударства и енергетике рекао је да Влада Србије, председник државе и читава садашња структура власти немају ни у било каквим размишљањима приватизацију ЕПС-а.
– Наш план је да ЕПС буде власништво Републике Србије и да га јачамо и развијамо. Управо из тог разлога су наши планови пре свега инвестициони, а све су то јасне поруке да Србија хоће да развија своју електропривреду. То је наша чврста политика – нагласио је Антић.
Први блок снаге 210 мегавата пуштен је у погон 7. марта 1970. године, а други блок у септембру исте године чиме је окончана прва фаза изградње ТЕ у Обреновацу .
Прва фаза изградње обреновачких електрана започета је у јулу 1967. године на десној обали Саве, 30 километара узводно од Београда, што је означило покретање једног од највећих градитељских подухвата у бившој СФРЈ.
У јулу 1967. године на простору села Бреска постављен је камен темељац будућег електроенергетског гиганта. Временом су ницали погонски и пратећи објекти, а упоредо је грађен и систем железничког транспорта који је првобитно превозио опрему за монтажу производних система.
После двогодишње паузе од пуштања првог блока у погон, грађевинари су поново заузели простор електране, а даљи пут развоја термоенергетског сектора крчи поново Богољуб Урошевић Црни. Почела је изградња још 4 блока по 308 мегавата. Електрана је 24. априла 1975. године добила име ТЕ ”Никола Тесла”, а годину дана касније Богољуба Урошевића Црног замењује његов сарадник Владислав Моћник, који је директор електране до 1988. године.
Последњи 6. блок пуштен је у погон 26. децембра 1973. године и од тог тренутка Југославија је имала највећу термоелектрану на Балкану, капацитета 1650 мегавата.
Према речима Владислава Моћника са 300 мегавата били смо део Европе, а са 500 мегавата били смо свет. Начин на који је тада грађен Обреновац , како он каже пратио је са малим заостајањем развој најсавременије електропривреде.
Идеја о изградњи ТЕНТ ”Б” родила се пре завршетка радова на изградњи ТЕНТ ”А”. Радови су почели 1978. године. Први блок од 620 мегавата пуштен је у рад 3. новембра 1983. године, а други 28. новембра 1985. године.
Један од највећих изазова за ТЕ ”Никола Тесла” у Обреновцу било је бомбардовање 1999. године током кога је електрана претрпела велике штете., као и разводна и далеководна постројења у близини ТЕНТ ”А”.
