Дан биодиверзитета, или нашим језиком речено, биолошке разноврсности, обележен је посетом Обедској бари. Овај специјални резерват природе I категорије је под заштитом државе. Обедска бара је први пут стављена под заштиту још од стране Аустроугарске и то стање се није мењало до данас.

Главна одлика природних вредности Обедске баре је интегралност екосистема бара, мочвара, окана, ливада и шума, условљена сезонским плављењем и сплетом греда, доља и лесних тераса, од чега зависи опстанак живог света.

ЈП за заштиту и унапређење животне средине Обреновац је уприличио излет ученика Пољопривредно-хемијске школе који су се упознали са лепотама важног станишта. У Обедкој бари живи  50 врста сисара, са значајним представницима као што су видра, дивља мачка, куна златица, шакал и дабар. Укупни познати број врста водоземаца је 13, а гмизаваца 12, са најзначајнијим представником змијом шарком тамних нијанси.

На Обедској бари је познато 16 врста риба.  Пространо плавно подручје је природно мрестилиште за велики број савских риба и њихова неопходна хранидбена база. Посебно значајне врсте риба су штука, чиков, караш, шаран итд.  Међу инсектима је забележено око 300 врста што ни приближно не одговара стварном стању, гљива има око 180 врста и маховина 50 врста. На Обедској бари и посебно у Крстоношића окну, забележено је 370 таксона фитопланктона. Нема сумње да је стварна биолошка разноврсност на Обедској бари још много већа, што представља изазов истраживачима у даљем раду.

Наши ученици су имали прилику да виде део од 30 водених и мочварних, шумских и ливадских биљних заједница, са преко 500 врста биљака. У шумама су заступљени  храст лужњак, јасен, бели граб, брест, клен, дрен, жешља итд. На Обедској бари се сусрећу субендемске врсте биљака зечји трн и једна врста детелине. Највредније биљне врсте реликтног карактера су: бели локвањ, жути локвањ, тестерица, барска коприва, барска папрат и седмопрстак. Алдрованда је забележена само 1913. и 1916. године и отада је ботаничари безуспешно траже. На Обедској бари се издвајају следећи типови станишта од посебног националног значаја: шуме беле врбе и беле тополе, шибљаци барске иве, издигнуте и покровне тресаве, копнени високи шашеви, укорењене субмерзне заједнице еутрофних стајаћих вода, заједнице водених папрати и слободно плутајуће заједнице мезотропних стајаћих вода.