Образовно-креативна радионица на тему “Луткарско позориште сенки”, у организацији Француског института у Србији и Шуматовачке – Центра за ликовно образовање Београд, под генералним покровитељством банке Societe Generale Србије,  почиње у уторак, 1. новембра 2011. и трајаће шест дана.  Аутор и водитељ радионице је Жан-Пјер Леско, примењени уметник, професор на Интернационалном луткарском институту – Institut international de la marionnette de Charleville-Mézières.
 
У позоришној сали Спортско-културног центра Обреновац одабрани учесници  од стране трочланог жирија: Philippe Le Moine,  редитељ и позоришни менаџер,  заменик директора Француског института у Србији, Бојан Милосављевић, позоришни редитељ и Мр Весна Богуновић, теоретичарка уметности и медија и директорка Шуматовачке, ће се кроз практичан рад на деловима текста Краљ Иби, бавити питањима представљања и анализом основних категорија позоришта сенки, студијом феномена сенки са становишта физичких атрибута и емотивних последица, као и емоција у процесима конструкције и промишљања  позоришне  представе овог жанра.

Прихвативши да водим радионицу о Позоришту сенки, чија традиција сеже скоро до самог настанка човечанства, моја намера никако није да пренесем различите технике које су настајале и развијале се током векова, у складу са религијским традицијама, обичајима народа који су се њиме служили и служе се и данас, не би ли призвали пажњу богова, исмевали се властима, смејали се човечанству или плакали над његовом трагичном судбином…
Циљ мог ангажмана јесте да архивирам и анализирам емоционалне намере које упућују на одређену естетику.
Намера ми је да полазнике, будуће креаторе сенки, обучим у томе да реализација сопственог естетског израза буде у кохеренцији са емоционалном намером коју желе да представе.

Жан-Пјер Леско

Учеснице/и радионице су: Александра Јелић, позоришна редитељка; Данка Секуловић, драматуршкиња; Драгана Николетић, вајарка и новинарка; Игор Марковић, мултимедијални уметник;  Ивана Деспотовић, глумица; Ивана Станковић,  апсолвенткиња Факултета примењених уметности;  Јован Глигоријевић, сликар; Катарина Алемпијевић, сликарка;  Марија Малбаша, психолошкиња, креаторка и технолошкиња лутака;  Марија Крстић, позоришна редитељка, психолошкиња, на последипломским студијама режије (алтернативно и позориште лутака); Милица Бабић, примењена уметница – графичарка;  Наташа Чакић Симић, филозофкиња (андрагогија); Санела Милошевић, луткарка и глумица;  Сања Мајлковић, архитектица и графичка дизајнерка;  Сузана Секулић, културолошкиња и филолошкиња; Татјана Бандовић, сликарка; Тибор Фараго, креатор и аниматор лутака и три учеснице из Обреновца: Зорана Вукотић, сликарка-графичарка; Јасна Драмићанин, вајарка и Сунчица Киковић, филозофкиња и студенткиња историје уметности.

 
Образовно-креативна радионица “Луткарско позориште сенки” је почетак сарадње између Француског института у Србији и Шуматовачке – Центра за ликовно образовање,  с циљем да се постави  одржива платформа за могућност едукације из области примењених уметности и уметничких заната везаних за луткарство, превасходно традиционалних форми, али и модерних  приступа овом начину уметничког изражавања, уз ширење интереса и доступност сазнања о појединим примењеним уметностима изван високих стручних школа. Колико год се неки правац сматрао модерним, увек се ослањао на традицију или изражавао бунт против исте. Овакав приступ луткарству се богато очитује у савременом луткарском театру у Француској.

У намери да и даље прати уметничке трендове, Шуматовачка је од ове године почела да организује и течајеве / радионице везане за примењене уметности. У сарадњи са Француским институтом у Србији, у 2012. години намера је да акценат буде на луткарству, које ће  викендом водити сценограф Јелена Стојановић у атељеима Шуматовачке, док ће Француски институт у Србији партнерски подржати ову иницијативу кроз гостовања француских уметника и педагога овога жанра.
 
Промоцији и модернизацији помало заборављене уметничке дисциплине на овим просторима доприносе и партиципирају: ЈП СКЦ Обреновац; Мало позориште Душко Радовић, Београд; Међународни фестивал позоришта за децу, Суботица; Канцеларија за младе, Обреновац; PASCO пројекат, Обреновац; Термоелектране Никола Тесла; ASSITEJ Србијa – удружење за развој позоришта за децу и младе; Позориште лутака Пинокио, Београд и UNIMAUnion Internationale de la Marionnette, Charleville-Mézières.

Иако је луткарство неодвојиви део поимања сценских примењених уметности, код нас је скоро заборављено и а приори се везује за дечији театар. Мало ко се после стручних студија бави овом области, још мање третира као равноправно средство комуникације. Идеја није била само да се подсети на лутку, већ да се радионицама преокрене у модерно размишљање.