Земља, Вода, Људи. Три праелемента, из којих се рађа сваки град. Све заједно – то је зачетак и позорница сваке људске историје. Али је у њиховом сазвучју скривена и тајна идентитета једног насеља. Посебног и непоновљивог. Ма колико лица стицао кроз Време. Четврти праелемент.
У животу Обреновца, вода нису само реке. А могле би бити довољне јер су обликовале простор у којем је настао и траје. Донеле плодност из које је исклијао. Отварале путеве. Постављале границе. Разарале. Улепшавале. И све то још увек раде. И радиће, док је будућности.
Причу не довршава ни она подземног тока, минерална, лековита. А и она је могла да Обреновцу да презиме и одреди развојни пут. Као што је пророковано још крајем 19. века, ускликом да је Обреновац срећно место, јер ће у њему бити бања, боља од оних у Немачкој! И била је, некада. А могла би опет бити. Вода је још ту.
Стваралачки елемент воде је у ономе што пружа, у могућностима, мотивацији, идеји повезаности са неким другим просторима. Њиме се обликује и физиономија насеља, његовог живота, економије. И Обреновац је свој лик мењао, препознајући и откривајући, у сваком времену, неки од токова којим се може запловити.
Вода је, у свом исконском облику, могла и да обесмисли сваку причу о овом граду. Да сваку његову могућност остави затрпану под дубином морског плаветнила. Панонског. Али није. Одлучила је да из овог простора отече, пресуши и отвори токове новог, другачијег богатства живота. Неким је градовима просто суђено да настану. Обреновац је, ако мислимо на воду, заиста срећно место!
Обреновачка општина се простире средишњим делом доњоколубарског басена, задирући својом источном и јужном страном у Шумадију, широким долинама Колубаре и Тамнаве, на западу се наслањајући на огранке Поцерине, док су њени северни ободи оивичени меандарски извијеним током реке Саве, надомак њеном пристизању у Београд и ушћу у Дунав. Све то на површини од 409 квадратних километара, од чега су урбани делови до сада заузели око 42.
Највећи део њеног тла је изразито равничарски, док су поједини делови брежуљкасти и благо брдовити, наслоњени на западну подгорину Авале и Парцанског виса на истоку и југоистоку, и на поцерске мислођинске на западној страни.
У брдовитом делу доминира врх Буквик, у атару села Мислођин, висок 221 метар, а најнижа тачка је на 73 метра изнад мора, у простору Плошће, унутар широког меандра Саве који се извија око атара села Забрежје.
На карти света, наћи ћете је на простору између 44° 30′ и 44° 45′ северне географске ширине и 20° и 20° 20′ источне географске дужине. Ваздушном линијом, границе Републике Србије од Обреновца су удаљене око 80 километара ка истоку и западу, око 140 километара ка северу и око 350 километара ка југу.
У Обреновцу се укрштају важни путеви, који од Београда, удаљеног свега 29 километара ка истоку, воде на запад ка Шапцу, Лозници и затим Босни и Херцеговини и Хрватској, односно ка Ваљеву и Ибарској магистрали, и даље њоме према јадранском приморју. Источном, западном и јужном смеру саобраћајних токова, већ се назире, биће придодат и северни, преко новог моста на Сави, који ће, кад буде довршен, овој раскрсници магистрала вратити значај какав је имала и у време док се Савом пружала граница између Аустро-Угарске и Србије, а Обреновац, преко пристаништа и царине на Забрежју, био извозна веза српске државе са средњеевропским и западноевропским земљама тога доба.
Обреновац се налази готово у средишту северног умерено топлог појаса, са климом блажом од типичне панонске, континенталне. Просечна годишња температура у овој области је око 11° Целзијуса, лети око 22°, а зими око -1°, са максималним распоном који се креће од -28° до 40°. У току године, на обреновачко тло слије се око 640 литара воде по квадратном метру, опет у просеку, јер у сушним годинама буде једва 440, а у кишним и до 940 литара по квадратном метру. Распоред падавина током године, са повећањима током пролећа и крајем лета односно почетком јесени, веома је повољан за пољопривредну производњу.
