Поводом одлуке о привременом смештају азиланата у Хотел „Обреновац“ изјаву је дао председник Градске општине Обреновац Мирослав Чучковић. 

Ситуација у две месне заједнице, Ушће и Скела, је апсолутно мирна. Азиланти су синоћ смештени, окупани и нахрањени. Ја сам јутрос са њима лично доручковао.

Један момак је имао здравствени проблем са прстом на нози, али прегледао га је доктор Дома здравља „Обреновац“ и сад је све у реду. Неколико њих је већ напустило хотел, тридесеторо људи је најавило да ће у наредних неколико дана отићи код својих породица. Остатак људи ће у складу са одлуком Владе Републике Србије бити смештено у Хотелу „Обреновац“. Комесаријат за избеглице ће платити смештај за њих.

Сматрам да ако у неколико десетина различитих места и градова у Србији на овај начин приђемо овом проблему, никада више нећемо имати ове сцене. Драго ми је да је мој предлог од пре три дана усвојен, иако нисам могао раније да га дам јер сам и сам из медија сазнао за овај случај.

Јуче сам читавих 15 сати био на лицу места са људима како бисмо спречили инциденте, све време је полиција била ту. Ово је претило да буде хуманитарна катастрофа.

Апсолутно нас радује што су уважена наша два главна аргумента, а то су да су бараке потпуно неадекватне за живот, а с друге стране што је уважен став ЕПС-а да је круг Термоелектране “Никола Тесла“ решењем Министарства одбране из 2010. године третирано као брањено подручје и проглашено подручјем од стратешког интереса за ову земљу са ограниченим кретањем свих људи, укључујући и странце.

Тек синоћ смо сазнали колико људи има, ког су образовног профила и из којих су земаља. Паралелно са тим што морамо да имамо јасну координацију државних органа, Комесаријата, Владе и општина, морамо да имамо и озбиљну медијску кампању. Људе морамо збрињавати на хуман начин, а не шетати их од парка до парка и од шуме до шуме, или их гетоизирати на тај начин што ће се неки други председник општине позабавити са озбиљнијим бројем људи. У сваком случају, јасно је да када је већи број људи у питању на једном месту тешко их је нахранити, обући и збринути. Очекивано је да када су људи гладни и изнемогли и у потрази за храном, раде нешто што није примерено.

{youtube}AQsJo0ODsy0{/youtube}