Položaj malog grada u neposrednoj blizini i ogromnoj senci velikog odredio je i neke osobenosti kulturnog života u Obrenovcu, naročito u novije vreme. Zbog njega se ovde samo delimično razvila matrica provincijske kulturne autonomnosti, karakteristična za gradove slične veličine, a znatnije udaljenosti od većih centara. Veliki broj Obrenovčana upućen je na bogatu kulturnu ponudu i široke mogućnosti Beograda, udaljenog svega tridesetak minuta vožnje autobusom. To je omogućilo neposrednu komunikaciju sa gotovo svim institucijama kulture u glavnom gradu, ali i znatno uticalo na vidove i ambicije „sopstvene“ kulturne produkcije.
Naravno, kulturni razvoj Obrenovca pratio je njegove opšte razvojne tokove. Još sredinom prošlog veka, Palež je izašao na glas kao „veselo mesto, u kome se mnogo i lepo peva“. A i igralo se, pa je pored vlastitih pesama imao i svoje kolo – „Paležanku“. Nešto od toga blaga sačuvao je svojim zapisima kompozitor Kornelije Stanković.
Svoj prvi kulturni centar Obrenovac je dobio 1932. godine, kada je izgrađen i otvoren „Sokolski dom“, koji je bio stecište i središte sportskog i kulturnog života. U njemu su se okupljali i radili intelektualna i gradska elita, humanitarne organizacije, pevačka društva, sportisti, lovci, zanatlije, trgovci. Važno je naglasiti da je Dom podignut dobrovoljnim prilozima plemenitih Obrenovčana, kako piše „Glas Valjeva“, 1928 godine, odnosno, prilozima obrenovačkih udruženja, građana i privrednika, a da je jedan od najvećih donatora bio Kralj Aleksandar. Plac i prilog dala je tadašnja opština. Dugo je ova lepa zgrada bila napuštena i zapuštena, a sada je spremna da nastavi tradiciju zasnovanu tridesetih godina prošloga veka.
,,Grad otvorenog srca“ je manifestacija koja se tradiconalno organizuje na početku svake godine. Po ugledu na beogradsku akciju „Ulica otvorenog srca“, 1. januara deci Obrenovca srećnu Novu godinu poželi veliki broj muzičara, pesnika, plesača, klovnova… U sklopu programa održavaju se pozorišne predstave, koncerti horskih grupa, nastupi svih KUD-ova sa teritorije opštine Obrenovac kao i nastupi baletskih grupa. Svake godine dodele se nagrade najuspešnijim učesnicima likovnog i literarnog konkursa. U drugom delu programa predstavljaju se i deca koja su u protekloj školskoj godini postigla izuzetne rezultate u različitim oblastima – sport, umetnost, nauka. Osnovna ideja ove manifestacije je promocija kulture duha, tela, zdravog življenja i humanosti.
Obrenovačko leto je manifestacija od značaja Gradske opštine Obrenovac koja svaki godine privlači veliki broj kako učesnika tako i posetilaca iz Obrenovca i okoline. Program je osmišljen kao letnja festivalska manifestacija, koja ima za cilj da predstavi različite forme umetničkog stvaralaštva, od vizuelnih umetnosti, preko dizajna, muzičkih dešavanja, pozorišnih i izvođačkih umetnosti. Manifestacija se otvara prvog jula svake godine i traje do kraja avgusta a ulaz na sve događaje je besplatan.
Festival narodnog stvaralaštva i folklorne tradicije ”Međunarodni susreti u Obrenovcu” je manifestacija koja se svake godine sredinom avgusta organizuje na u Obrenovcu. Okuplja veliki broj domaćih i inostranih folklornih ansambla. Tokom trajanja festivala sva folklorna društva imaju nastupe na Gradskom trgu i defile kroz grad kako bi prikazali svoje nošnje i kulturnu baštinu zemlje iz koje dolaze. Za vreme festivala organizovan je i etno bazar. Festival se organizuje od 2009. godine i do sada su na manifestaciji gostovali ansambli iz Slovenije, Slovačke, Češke, Čilea, Bugarske, Republike Srpske, Grčke, Poljske, Argentine, Turske, Meksika, Španije, Francuske, Venecuele, Perua…
MIKA ALAS PLOVI ZA OBRENOVAC
(Novica Jovanović Soleničin)
SRBIN koji je najbolje znao da računa, nije znao da pliva. Ali je iznad svega voleo vode i ribolov.
Pariski doktor matematike, univerzitetski profesor Mihailo Petrović, iznad kreveta držao je uramljenu umesto doktorske, diplomu alaskog majstora. Poznatiji je bio kao Mika Alas, nego po akademskim titulama.
Profesor, koji je na predavanja u Velikoj školi, znao da bane u ribarskim čizmama, imao je i druga interesovanja. Gajio je vinograd na Topčiderskom brdu, i pravio dobro vino koje je više delio prijateljima nego što ga je sam pio. Bio je virtouz na violini i osnovao je ansambl „Suz“, sa tada čuvenim bardom ciganske muzije, Mijom Jagodincem. Znali su besplatno danima da sviraju u kafani, gde je posao loše išao, da bi pomogli kafedžiji da mu posao krene.
Bio je član mnogih svetskih naučnih društava. Dopisni član Srpske akademije nauka, postao je u dvadeset devetoj, a redovni u drideset prvoj godini života. Ali mu je najveći ponos bio, da je u istoriju ribolova ušao sa ulovom soma od 126 kilograma. Za to vreme velike gladi 1920. godine, pecao je ribe na Savi i Dunavu i besplatno delio Beograđanima na Velikoj pijaci, sada Studentski trg. Zbog toga je često kasnio na predavanja na Univerzitetu.
Princ Đorđe Karađorđević i Mihailo Petrović – Mika Alas
Jedno zimsko jutro banuo je u kafanu u Bariču, „na rampi“ i rekao kafedžiji Đorđu Damnjanoviću: „Bogami Đorđe, podloži tu peć bolje da ne purnja, ne dolazi ti prestolonaslednik svaki dan.“ Sa njim u društvu bio je i princ Đorđe Karađorđević, nesuđeni prestolonaslednik. Na dvoru Karađorđevića se govorilo da ga je Mika Alas iskvario, vodeći ga po „raznim baruštinama da love ribu“.
Mihailo Petrović Alas, prvi je uspostavio brodarski prevoz putnika Savom i Kolubarom od Beograda do Obrenovca. To je bilo u proleće 1924. godine. Kupio je parobrod „Karaš“ i oglasio uslove prevoza, izlepivši oglase pred tuđim agencijama. To je privuklo razne radoznalce, avanturiste i izletnike. Zatim su im se pridružili trogvci, zanatlije i drugi poslovni ljudi. Taje je redovna plovidbena linija bila uspostavljena. Leto je te godine bilo kišno i pogodno za plovidbu, ali to dalje nije zanimalo istraživača Miku Alasa. Žurio je da otputuje na daleka mora, a posao je ustupio ljudima željnih posla, Jezdiću i Bakariću. Pod tim imenom pojavilo se novo brodarsko preduzeće i nastavilo plovidbu za Obrenovac.
Ovaj predsednik upravnog odbora, Udruženja bogradskih ribara jednom je izjavio da kada bi morao da bira između katedre i ribarenja, pre bi izabrao ovo drugo. Kada je 1943. preminuo, ribari su mu ukazali posebnu počast. Kovčeg prekriven ribarskom mrežom, nosili su na rukama od njegove kuće na Kosančićevom vencu do Novog groblja.