Историјат, значај и наслеђе прве апотеке у Обреновцу, основане давне 1875. године, били су тема предавања и мултимедијалне презентације одржане синоћ у новој згради Библиотеке „Влада Аксентијевић“.
Ова апотека представља једну од најзначајнијих тековина завичајног наслеђа Обреновца. Кроз њен рад могу се пратити различита историјска раздобља, друштвене, политичке, социјалне и здравствене прилике које су обележиле развој града. Генерације власника настојале су да очувају њен углед и пруже подршку здравственом систему, стичући поверење грађана знањем, искуством и преданим радом.
Ипак, савремене околности нису биле наклоњене овој установи, што је довело до престанка њеног рада. Од некадашње угледне и добро опремљене апотеке данас је сачуван само део оригиналног инвентара, који сведочи о њеном некадашњем значају.
Током предавања представљени су резултати истраживања о делатности апотеке и њених власника, променама у власничкој структури, али и о њеном месту у културној и уметничкој баштини. Посетиоци су кроз изложбену поставку, архивску грађу и сведочења имали прилику да се упознају са специфичним амбијентом који је деценијама био испуњен традицијом, препознатљивим мирисима и бројним причама.
Према речима Иване Јаношевић, дипломираног библиотекара саветника Завичајног одељења Библиотеке „Влада Аксентијевић“, након 2000-их година апотека више није радила, а постојале су иницијативе да се простор заштити или уступи приватној апотеци која би наставила рад у аутентичном амбијенту са оригиналним апотекарским витринама набављеним још 1875. године.
„Године 2022. објекат је добио приватног власника, а тада смо могли да видимо да је сачуван само део инвентара. Оно што је преостало предато је 2024. године библиотеци на чување. Библиотека је извршила рестаурацију сачуваних предмета, који су данас доступни јавности“, истакла је Јаношевић.
Посебну вредност представља чињеница да је сачувани апотекарски намештај јединствен у Србији. Његову стручну заштиту спровела је комисија коју је формирао Музеј науке и технике. Према досадашњој пракси, овакве збирке остају у објекту у ком су пронађене, што ће бити примењено и у овом случају.
Предавање су пратиле презентације фотографија и богата архивска грађа Завичајне збирке Библиотеке „Влада Аксентијевић“, Музеја за историју фармације и архива породице Ковачевић.
Модератори програма били су Јелена Манојловић, специјалиста фармације и кустос Музеја за историју фармације при Фармацеутском факултету Универзитета у Београду, и Ивана Јаношевић, дипломирани библиотекар саветник Завичајног одељења Библиотеке „Влада Аксентијевић“ у Обреновцу.
