U ponedeljak, 27. novembra od 19.00 časova u čitaonici Biblioteke “Vlada Aksentijević“ biće predstavljen roman „Ako dugo gledaš u ponor“ i zbirka priča „Čudna knjiga“ Enesa Halilovića. Razgovor će voditi Aleksandar Maksim Popović. 
Enes Halilović (1977) je pesnik, pripovedač, dramski pisac, novinar. Objavio je zbirke poezije: „Srednje slovo“ (1995), „Bludni parip“ (2000), „Listovi na vodi“ (2007) „Pesme iz bolesti i zdravlja“ (2011), „Lomača“ (izabrane pesme, 2012), zbirke priča „Potomci odbijenih prosaca“ (2004) i „Kapilarne pojave“ (2006), drame „In vivo“ (2004), „Kemet“ (2010) i „Čudna knjiga“ (2017) i romane „Ep o vodi“ (2012) i „Ako dugo gledaš u ponor“ (2016). Osnovao je književni časopis „Sent“ i književni veb časopis „Eckermann“. Zastupljen je u brojnim pesničkim i proznim antologijama u zemlji i inostranstvu i prevođen na više jezika. Dobitnik je Zlatne značke za doprinos kulturi kao i književnih nagrada „Meša Selimović“, „Branko Miljković“, „Đura Jakšić“ i „Ahmed Vali“, a za urednički rad u „Sentu“ dobio je nagradu „Sergije Lajković“.

Roman „Ako dugo gledaš u ponor“ napisan je u maniru najboljih usmenih pripovedača. Zalazi do samih granica zla i nesreća ljudskih sudbina, od porodične kletve, siromaštva porodice dva invalida, sina koji postaje narkoman i kćeri – glavnog lika romana čija borba sa životom i za častan život u nemogućim uslovima doživljava sve teže poraze. To je palanačka sredina u kojoj sitna dobročinstva prekriva neograničena osionost obogaćenih. Ljudi se bore za „ćoravi zalogaj“, svako je „talac hleba koji jede“ i zato krije tuđe bruke i zlodela, pa i zločine, jer će inače to biti pretvoreno u njihovu bruku i krivicu. Svi sve znaju, a „crni su koji imaju, čisti su koji nemaju“ – piše Halilović. „Kad prihvatiš blud, sakriju te. Kad ga ne prihvatiš, obrukaju te“. Prožet komičnim epizodama, ovaj potresni roman predstavlja svedočanstvo margine.

Zbirka kratke proze “Čudna knjiga“ kroz majstorske minijature osvetljava pojam čudnog i istovremeno donosi životne fascinacije, priziva porodične uspomene, beleži nesvakidašnje pojave, osvetljava istorijske ličnosti, tumači literarne i paraliterarne pojmove, skicira suicide i provetrava podrume ega.