Родитељи преминулог Ивана Батинића предложили су своје суграђане за акцију „Најплеменитији подвиг године“. Обреновчани се несебично борили за младића који није дочекао трансплантацију.
Цео Обреновац, сви његови житељи, стали су у одбрану живота деветнаестогодишњег Ивана Батинића. Бити сведок такве племенитости и хуманости какву су они показали за човека је привилегија и част што је на делу видео такво узвишено осећање.
Ово је у ауторском тексту у бечким новинама написао кардиохирург из Аустрије Андреас Цукерман, који је требало да уради трансплантацију срца младом Обреновчанину. Текст дивљења Србима, нажалост, настао је неколико дана по Ивановој смрти. Његово срце није издржало и Иван није доживео операцију, која би му подарила други живот, за који су се његови суграђани тако срчано и несебично борили.
Ту подршку и наду који су им уливале њихове комшије, познати и непознати суграђани, то што их нису оставили саме, не заборављају Иванови родитељи Влада и Надица. Позвали су редакцију да у сусрет традиционалној акцији „Новости“ предложе своје Обреновчане за „Најплеменитији подвиг године“.
– Мој Иван није дочекао ново срце, али његови су Обреновчани показали да је њихово срце велико попут свемира – данас, годину дана после Иванове смрти, уз сузе каже отац Владимир.
Када су пре годину и по сазнали да је Ивану неопходна трансплантација срца, која се у Бечу може извести за 120.000 евра, житељи Обреновца сами су се организовали. Чинили су све што је било у њиховој моћи да скупе новац. Приређивали су хуманитарне концерте, спортске манифестације, продавали мајице са ликом младог Ивана. Београд је тада био излепљен његовим сликама, испод којих је писало „Помозимо нашем другу, брату, пријатељу. Нашем Баткету“. Гостовали су на телевизији у мајицама са Ивановим ликом, отворили рачуне у банкама…
– Питају ме на послу: „Надице, шта има тако племенитог у томе што ти је син умро“ – прича Иванова мајка. – Ти су људи племенити – одговарам. Наше комшије, Иванови школски другари, рођаци, и људи које никада у животу нисмо видели. Они су се за живот мог детета борили као да је Иван њихов најмилији, најближи…
Скупљено је око 80.000 евра, и са тим новцем се могло поћи у Беч. Операција је заказана за крај октобра. Али, нажалост, тог дана, тог 4. октобра, само 20 дана пре пута наде у престоницу Аустрије, срце је Ивана издало. Обреновац је утихнуо. Тог је дана све стало. Цео град се осећао као да је изгубио битку, причају родитељи. Чак је и фудбалска утакмица између Војводине и Обреновца, у знак поштовања према Ивану, одложена.
– Нико никада и ништа на свету неће моћи да врати нашег сина. Ја то знам – каже Надица. – Али, знате ли ви колико мајци значи то што су његови Обреновчани заједно дали све од себе да га сачувају на овом свету. Управо због тих људи, због племенитости и доброте које су показали, мој ће Иван заувек остати са нама. Заувек.
Извор: Вечерње новости
Прошле недеље основано је Удружење за помоћ оболелим од тешких и ретких болести „Иван Батинић“
{youtube}s7mWGEZts7o{/youtube}
{youtube}uEUDtxleHQc{/youtube}






