Вечерас ће у Галерији СКЦ-а Обреновац, у 19 часова, уз подршку Канцеларије за младе бити отворена изложба фотографија “Странац”. Ауторке изложбе су Јована Поповић и Јована Зарубица. Ова изложба фотографија ће у Спортско-културном центру моћи да се погледа до 8. септембра.
Може се рећи да је фотографија од самог почетка и свог настанка служила као валидан доказ на пољу истраживања социјалних промена и као средство за бележење нових простора и егзотичних крајева света. Када говоримо о кретању појединца у простору тада можемо констатовати да је “сваки туриста путник, али да сваки путник није туриста”.
Изложба фотографија Јоване Зарубице и Јоване Поповић под називом “Странац” представља синтезу радова на истоименом пројекту који сам по себи поседује комплексност при тумачењу туризма као феномена и индивидуалног карактера странца који се нашао на некој од туристичких локација. У раду се разматра културни значај и културно значење туризма одређене друштвене средине (домаће или иностране) под специфичном синтагмом као што је “култура туризма”. Истовремено се у раду настоји разграничити појам “култура туризма” од појма “туристичка култура”, где се први појам ставља у функцију означавања туризма као културног феномена, док други појам “туристичка култура” представља одређени сегмент културе који је туристички обележен.
У раду је посебно место дато културном туризму, утицају странаца на домаће становништво и сам став уметника фотографа који перципира, бира и визуелно представља туристичке дестинације и своје моделе “странце” смештајући их испред објектива. Поред тога, нарочити значај даје се акултурационим процесима као облицима међусобних додира и прожимања различитих култура, култура гостију и културе домаћина као и међусобни утицаји култура разних туриста на потенцијалног посматрача.
У питању је “туристички поглед” који већ сам по себи обезбеђује разматрање онога ко посматра, за кога претпостављамо да је познат и попут “нас”, и онога што се посматра, за које претпостављамо да је различито и чудно. У овом случају фотографије су такође постале модалитет надгледања непознатог, тако да су наизглед мистериозни странци и туристичке локације репрезентоване путем фотографија бивале постепено визуелно испитане и приказане јавности путем ове изложбе.
Док посматрамо фотографије Јоване Зарубице и Јоване Поповић, можемо са сигурношћу да се осетимо као странци – туристи или као сведоци путовања кроз време и просторе репрезентоване на белим галеријским зидовима.
Битно је нагласити да фотографије нису рађене у дигиталној форми, већ Rolleiflex средње форматним фотоапаратом из тридесетих година, негујући на тај начин квалитет, лепоту и традиционални дух фотографије.
