У склопу своје уметничке праксе, ауторка изложбе Сара Милојевић највише пажње посвећује самом процесу стварања и решавању ликовног проблема боје као и питање експресивности сликарског геста. Доживљај процеса и уложена енергија приликом стварања представљају предуслове за настанак радова и нових ликовних целина.
Пејзаж заузима значајни место у Сарином раду јер је, по мишљењу аутора, најпогоднија дисциплина за изражавање доживљаја стварности као такве са свим својим сукобима унутрашњег и спољашњег које проналазимо у окружењу и самом ствараоцу. Сара се изражава у широком спектру медијума, а на изложби ће бити приказан избор слика насталих у протекле две године које су део серије која обрађује тему пејзажа као не места.
Ауторка полази од традиције импресионизма и феномена боје и на јединсвен начин обрађује тему пејзажа придавајући му личну симболику. Јединица од које рад полази је тачка. Дисолуцијом линералног потеза, тачка се креће, одлази а њено кретање за собом оставља мноштво које ствара слику. Испреплетано кретање тачака представља уједно и духовна кретања ствараоца током самог процеса сликања.
Осим тога, Сара сугерише да ове слике требају да се посматрају као објекти медитације. Пејзаж и памћење сједињени су по својој насумичности и случајности која их повезује са нашим временом. Пејзаж као не-место, поништавањем просторне и временске димензије говори о безвремености његовог садржаја. То није приказ реалног места већ предео који је настао садејсвом унутрашњих и спољашњих утицаја који обликују људски дух. То је место без памћења и место без прошлости. Не-место је одговор на пролазност тренутка и доношење безвремених вредности у садашњост. Окружени смо стварима које нисмо сами створили и које имају живот и грађу различиту од наше –дрвећем, цвећем, травом, рекама, брдима, облацима. Оне су у нама вековима побуђивале радозналост и страхопоштовање, биле су предмети уживања. Ми смо их поновно стварали у својој уобразиљи, да бисмо тако одразили своја расположења. И почели смо да мислимо о њима као саставним деловима идеје коју смо назвали природом. Сликарство пејзажа означава фазе представа о природи. Његова су настојања и развитак од средњег века део циклуса унутар којег је људски дух још једном покушао да дође у склад са својом околином.
Отварање изложбе „Пејзажи не места“ заказано је за 20. мај у 19.00 часова, у Галерији СКЦ-а, а поставка ће заинтересованим посетиоцима бити доступна до 31. маја.