Кртинска

МЗ “КРТИНСКА”
Адреса: Вишњица 1
Телефон: 011/8773-754
Виши референт за административно техничке послове МЗ Кртинска: Драгана Ђорђевић, тел. 064/8322-068

Председник привременог Савета МЗ
Бранко Јевтић 064/8322-797
заменик: Бобан Бугарски 060/1320-315

Месна заједница Кртинска је део Градске општине Обреновац и простире се поред реке Саве северозападно од Обреновца на удаљености од 5-10 км од центра града.

Површина МЗ Кртинска је 24 км2 са 482 домаћинстава и 1.183 становника, по попису из 2002. године.

Село Кртинска је добило име по особинама земљишта, по великом броју кртица и кртичњака. Сеоска преслава су свете Тројице, а слава је Аранђеловдан.

Кртинска је дала више знаменитих личности из времена борби за ослобођење од турског ропства. Међу њима посебно место заузимају Исаило Лазић и Арсен (родоначелник Арсеновића).

На територији МЗ Кртинска, између осталих, налазе се два велика привредна субјекта:

– Термоелектрана “Никола Тесла” на површини од око 4 км2 и 

– Пољопривредни комбинат “Драган Марковић” са говедарском фармом и око 8 км2 обрадиве земље.

Кртинци су познати као врло вредни баштовани, међу најбољим у обреновачкој општини, са великим бројем пластеника. У последњих неколико година све више се баве цвећарством. Са својим поврћем, расадом и цвећем присутни су на београдском тржишту.

Основна  школа у Кртинској основана је 1938. године. Први учитељ био је Радивоје Врељански. Нова школска зграда подигнута је 1946., а 1952. године основана је обавезна осмогодишња  школа. Први управитељ школе био је Синиша Ћорломановић.

У центру села 2006. године изгађен је нови Дом културе с месном канцеларијом у којој се одржавају разне културно-забавне свечаности, предавања, састанци и др.

Поред Дома културе налази се здравствена амбуланта која задовољава потребе мештана села Кртинска, Уровци и насеља Младост.

Месна заједница Кртинска има фудбалски клуб “Раднички”- Кртинска који се такмичи у Другој београдској лиги, а спортски комплекс фубалског клуба један је од најбољих у Београду.

Многе познате личности из света фудбала – Ранко Стојић, Милош Ђелмаш и бројне млађе селекције Партизана, Војводине, Рада и др. биле су учесници турнира одиграних у МЗ Кртинска. 

Звечка

МЗ “ЗВЕЧКА”
Адреса: Драге Вуковића Корчагина 171
Телефон: 011/8765-404
Виши референт за административно техничке послове МЗ Звечка: Сребренка Вуковић, тел. 064/8322-052

Председник привременог Савета МЗ
Дарко Врачевић 066/8324-252
заменик: Милош Милојевић 063/526-955

Село Звечка се налази на 44 степена и 12 секунди северне географске ширине и 20 степени, 9 минута и 32 секунде источне географске дужине.

Простире се дуж магистралинх путева који воде ка Ваљеву, односно према Шапцу и на међупростору између ова два путна правца, па зато имамо ваљевски део Звечке, шабачки део Звечке и трећи део који многи зову село Звечка.

По повшини и по броју становника Звечка је једно од највећих села у општини Обреновац, са 18.84 км2, око 7.500 становника у 2.226 домаћинстава у 52 улице.

Село Звечка је веома стара насеобина. Настало је исељавањем становништва које је живело у насељу Бреска. Због честих поплава људи су тражили неко погодније место за живот, па су се зато почели насељавати на данашњу територију села Звечка, на простору где се данас налази црква у то време звано “Ружичина међа”.

О имену села Звечка постоје две легенде. По првој легенди када је Свети Сава пролазио овим крајевима старешина села дочекао га је звоњавом клепетуше која је била окачена на дрво. Када га је Свети Сава упитао где су звона и зашто их нема старешина је рекао да има 99 разлога за то. Свети Сава је дао кесу пуну новца за куповину правих звона, а од звекетања новца и звекетуша остало је име Звечка.
По другој легенди име села Звечка је настало по звекету оружија током битке између Мађара и Турака на локацији “Градац”.

Знамо да је Свети Сава живео крајем XII и почетком XIII века, тако да се може рећи да село Звечка датира од пре овог периода.

У званичним документима која је сачинио Јоаким Вујић 1717. године помиње се насеље од 8 домаћинстава под именом Децска – са потписом Ваљевског дистрикта.

Школство у селу Звечка почело је 1866. године. Прва школа година била је у Петрашевића конаку који сада не постоји. Стара школска зграда подигнута је почетком XX века и као таква постоји и данас, али је агенција за приватизацију продала ту зграду.

Сеоска црква “Рођење Пресвете Богородице” саграђена је на месту старе цркве брвнаре 1887. године. У овој цркви налазе се две чудотворне иконе. По легенди једна од њих је икона Богородице која се не може сликати никавим фото-апаратом или снимати камером јер је снимак увек нејасан, а лице Богородице пресвучено некаквом скрамом. Икона Богородице и икона Исуса Христа сматрају се чудотворним, и многи брачни парови, који немају деце, долазе да се поклоне овим иконама верујући у њихову чудотворну исцељитељску моћ.

Црква се налази под заштиттом Завода за заштиту споменика као појединачно добро.

На територији села Звечка налазе се три споменика и спомен плоча:

– споменик палим борцима у ратовима од 1912. до 1918. и од 1914. до 1945. године,
– споменик палим борцима у Другом светском рату (у центру села),
– споменик палим борцима за ослобођење Обреновца (у улици Браће Лазића бр. 44),
– спомен плоча српској војсци из Другог српског устанка (на згради Дома МЗ Звечка).

Од важних људи пореклом из села Звечка треба поменути капетана Петра Ерића, учесника Првог и Другог светског рата.

Од привредних субјеката, на територији села Звечка ради:

– 4 пекаре,
– већи број приватних трговина мешовите робе,
– стовариште грађевинског материјала “Шеховић”,
– две гасне станице “Плински гас” и “Тренд2”,
– више металско браварских радионица,
– неколико стоваришта секундарних сировина,
– неколико ауто сервиса,
– салон аутомобила “Фиат Весић” и
– фирма за изградњу и реконструкција путева “Путарац”.

Иако се налази у непосредној близини ТЕ “НИкола Тесла” село Звечка нема изграђен топловод, а нема ни канализациону мрежу. Поједини делови села Звечка нису обухваћени водоводом и телефонском мрежом. Кроз Звечку пролази индустријски колосек и дели село на два дела. У употреби су два пружна прелаза необележена светлосном сигнализацијом.

Забрежје

МЗ “ЗАБРЕЖЈЕ”
Адреса: Александра Аце Симовића 235
Телефон: 011/8755-139
Виши референт за административно техничке послове МЗ Забрежје: Тамара Јеринић, тел. 064/8322-158

Председник привременог Савета МЗ
Дејан Маринковић 064/8322-693
заменик: Милан Богдановић 063/281-858

Забрежје лежи на десној обали реке Саве на 45. км узводно од Београда.

Прво помињање имена села датира из 1429. године у време владавине деспота Ђурђа Бранковића.

Прво дипломатско писмо написано је у Забрежју 1. марта 1804. године, у кући Пантелије Ружичића. Писмо је написао прота Матеја Ненадовић митрополиту карловачком Стратимировићу у Сремске Карловце и аустријском принцу  Карлу.

Забрежје је најзначајније лучко место на реци Сави, која је пловна у целом свом току управо до Забрежја. Ту се одвијао целокупан промет роба и услуга, а одатле се роба даље, воденим и сувоземним путевима, одвозила у остале крајеве Србије. 

Изградњом пруге уског колосека 14. септембра 1908. године ови крајеви су добили директну везу са обалом Јадранског мора. Воз је из Забрежја преко Лајковца, Горњег Милановца, Чачка, Ужица, Сарајева и Мостара, једним краком, долазио до Дубровника, а другим краком до Херцег Новог и Зеленике. 

У периоду између два светска рата Забрежје је било значајно индустријско место. Осим пристаништа  и железничке станице, ту су постојале још и зграда Лучке капетаније, царинарница, фабрика кухињске соли, фабрика индустријског шпиритуса, парни млинови и стругара за резање дрвене грађе и др. Највећим делом извоз пољопривредних производа ишао је преко Забрежја.

Забрежје је у том периоду имало 11 кафана и два хотела. Управо у једном од њих, хотелу “Србија” изведена је прва позоришна представа још 1897. године.

Године 1928. саграђена је зграда општине и суда, у којој се данас налази пошта. На темељима некадашњег хотела “Босна” саграђен је данашњи Дом културе.

У Забрежју је 22. августа 1948. год. одиграна прва ноћна утакмица у новој Југославији између ФК “Дрводељац” из Забрежја и ФК “Партизан” из Београда.

У Забрежју данас постоји и ради ОФК “Забрежје” и КУД “Драган  Марковић” основани  још давне 1935. године. Они ове године обележавају 75 година постојања и  рада, и ККК “Бора  Марковић” основан 1950. године и који постоји већ 60 година. Ова три  колектива окупљају преко 300 деце и веома су успешни у свом пољу ативности, не само у нашој средини већ и ван граница наше земље.

Забрежје данас има 970 домаћинстава, око 3.200 становника и 2.352 уписана бирача. 

III Месна заједница


МЗ “
III МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА”
Адреса: Војводе Мишића бр.189
Телефон: 011/8723-144
Виши референт за административно техничке послове: Бранислав Илић, тел. 063/8018-404

Председник привременог Савета МЗ
Драган Миленковић 064/8322-689
заменик: Иван Стојић 064/2245-130

II Месна заједница

МЗ “ II МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА”
Адреса: Војводе Мишића бр. 189
Телефон: 064/8343-311
Виши референт за администаривно техничке послове: Бранислав Илић, тел. 063/8018-404

Председник привременог Савета МЗ
Горан Јанковић 064/8322-616
заменик: Милорад Јанковић 063/506-613

Рвати

МЗ “ РВАТИ”
Адреса: Краља Милутина бр.15 
Телефон: 011/8754-409
Виши референт за административно техничке послове МЗ Рвати: Тамара Јеринић, тел. 
064/8322-158

Председник привременог Савета МЗ
Дејан Златановић 064/8322-691
заменик: Урош Шормаз 064/1806-119

Значајни привредни инфраструктурни објекти који се налазе на подручју Месне заједнице Рвати:

– Производни погони Биопротеин – Уљарица,
– “Candy d” доо,
– ТПП ” Орекс”,
– “Црногорчић” доо – лидер инвестиционе градње,
– Расадник “Бабић”,
– ТП Салком и више десетина самосталних, занатско услужних радњи.

На подручију Месне заједнице Рвати налази се ОШ “Јефимија” и обданиште.

Градском панорамом доминира велелепно здање Дома културе и спортова.

Постоји фудбалски клуб Рвати са стадионом и школом фудбала, пет спортских терена за мале спортове и један тениски терен.

На подручју МЗ Рвати су смештена и оба градска гробља.

 

Преслава МЗ Рвата и мали вашар одржавају се на други дан Васкрса у једној од најстаријих настамби – Влашкој башти, у чијој су близини и овдашње најстарије фамилије:

Стефановићи, Берићи, Томанићи, Јоветићи, Мишковићи, Јоксићи, Јаковљевићеви, Станковићи.

Аутори: Војислав Благојевић, Никола Волаш